Mere nege lucerke-Miloš Nikoletić

Lucerka svojim hemijskim sastavom je jedan od najvažnijih izvora proteina u stočarskoj proizvodnji. Bez nje slobodno se može reći nema dostizanja visokih rezultata u stočarstvu. Zato je i zaslužila naziv „kraljice stočarstva“.
Ona je dobro prilagođena uslovima gajenja na našim terenima što dokazuje time da je srećemo na njivama od ravničarskih pa do brdsko-planinskih predela.
Merama nege mi postižemo da pravilnom primenom svih mera nege produžavamo život i povećavamo prinos lucerke.
Osnovne mere nege lucerke su đubrenje, drljanje, suzbijanje korova , štetnih insekata, viline kosice ako se pojavi i vreme košenja.
Primena manjih količina kompleksnih đubriva (NPK i MAP) u proleće se obavlja drljanjem i time se ono unosi do 3-4 cm u dubinuu zemljišta, a sam korenov sistem je na većoj dubini. Fosfor koji je najpotrebniji lucerki je slabo pokretan .
Folijarna prihrana vodorastopivim NPK đubrivom se dosta primenjuje kod nas u Šumadiji.
Drljanje se primenjuje u rano proleće i njime se rastresa površinski sloj zemljišta, uklanjaju ostaci biljnih ostataka, uništavaju eventualno iznikli korovi i štetni insekti koji se kriju u zemljištu. Ono je jeftina i efikasna mera nege lucerke.
Iznikli korovi proređuju usev lucerke i utiču na promenu čak i negativno na visinu, ukus i hemijski sastav krme lucerke.
Lucerkina buba je najčešći štetočina i ona nanosi najveće štete u lucerištu. Grize mlado lišće i može se desiti da ogoli stabljike. Od glodara srećemo poljske voluharice i hrčka koji svojom ishranom nadzemnim i podzemnom delovima biljaka unište napadnute biljke. Takođe zatrpavanjem izbačenom zemljom susednih biljaka mogu stvoriti problem.
Kontrolom prisustva viline kosice posle prvog otkosa mi primenjujemo meru nege. Naročito se obraća pažnja na mesta gde je bila prošle godine i po obodu parcele.
Savet za mere borbe protiv korova, štetočina, glodara i viline kosice je da se mere zaštite preduzmu po savetu stručnog lica za zaštitu bilja. To je jedini ispravan i efikasan način borbe protiv gore navedenih pojava.
Prvo košenje se obavlja posle prvog maja, najčešće u fazi zelenog pupoljka, naročito ako se koristi za ishranu mlečnih goveda. Drugi otkos u fazi početka cvetanja, a treći u fazi punog cvetanja. Četvrti otkos uraditi polovinom septembra bar 40-45 dana pre pojave stalnih mrazeva.
Visina košenja je najčešće u našim uslovima 5cm. Viša kosidba se primenjuje u uslovima kada ima više od 5 otkosa ili kada se kosi prvi otkos u zasnovanoj lucerki koji se obavlja kada je u punom cvetu.