PODELA AMBALAŽE

PODELA AMBALAŽE

Podela ambalaže izvršena je prema:
 vrsti ambalažnih materijala;
 odnosu ambalaže na upakovani sadržaj;
 trajnosti i vrednosti ambalaže;
 funkciji ambalaže u prometu;
 mestu transporta ambalaže i upakovane hrane i pića;
 sredstva transporta prazne i napunjene ambalaže.

Podela ambalaže prema vrsti materijala

Mnoge osnovne funkcije ambalaže zavise od prirode materijala.
Prema vrsti materijala podela je izvršena na:
 metalnu ambalažu (limenke, kutije, kante, burad, bačve, cisterne i sl.)
 staklenu ambalažu (boce, tegle, čaše, baloni, fiole, ampule i dr.)
 papirnu i kartonsku ambalažu (kutije, kese, vreće, burad itd)
 plastičnu ambalažu (boce, kutije, čaše, kese, vreće, kante, burad i sl.)
 drvenu ambalažu (kace, burad, sanduci, letvarice i dr.)
 tekstilnu ambalažu (vreće, kese, mreže itd.)
 keramičku ambalažu (čaše, boce i sl.)
 višeslojnu (kompleksnu ) ambalažu.
U razvijenim zemljama različiti materijali imaju neujednačenu primenu.
Od ukupne proizvodnje pojedinih materijala najveći deo koristi se za pakovanje hrane, pića i farmaceutskih proizvoda.
Metalna ambalaža koristi se za pakovanje: hrane 34,3%, pića 54,6% i ostali proizvodi 11,1%.
Staklena ambalaža koristi se za pakovanje: hrane 28%, pića 61%, lekova, hemijskih proizvoda, kozmetike i ostalog 11%.
Papirna i kartonska ambalaža koristi se za pakovanje: hrane i pića 58,9%, lekova, hemikalija i kozmetike 16,8% i ostali proizvodi 24,3%.
Plastična ambalaža koristi se za pakovanje: hrane i pića 27%, lekova i hemikalija 16,4%, kozmetike 19,7% i druge industrijske robe 36,2%.

Podela ambalaže u odnosu prema sadržaju

Pri pakovanju prehrambenih i farmaceutskih proizvoda sadržaj redovno dolazi u dodir sa materijalima od kojih je ambalaža proizvedena.
Ambalaža koja je u stalnom dodiru sa sadržajem naziva se primarna ili neodvojiva.
Za skladištenje i transport koristi se sekundarna ili odvojiva ambalaža.
Sekundarna ambalaža nije sastavni deo prizvoda u prometu.

Podela ambalaže prema vrednosti i trajnosti

Prema vrednosti ambalaža se deli na:
 krupnu ili investicijsku i
 sitnu ambalažu.
Кrupna ili investicijska ambalaža je trajnosti veće od 12 meseci.
Кrupna ambalaža pripada osnovnim sredstvima.
Sitna ambalaža ima isti tretman kao i sitan inventar.
Prema trajnosti i načinu upotrebe ambalaža se deli na:
 povratnu i
 nepovratnu.
Povratna ili ambalaža za višekratnu upotrebu koristi se više puta za pakovanje istih ili sličnih sadržaja.
Nepovratna ambalaža koristi se samo jednom, a zatim se odbacuje i može se upotrebiti kao sekundarna sirovina.

Podela ambalaže prema funkciji u prometu

Prema funkciji u prometu ambalaža se deli na:
 prodajnu ambalažu;
 zbirnu ambalažu i
 transportnu ambalažu.
Prodajna ambalaža u suštini je primarna ili neodvojiva.
Zbirna ambalaža objedinjava više jedinica prodajne ili primarne ambalaže.
Transportna ambalaža objedinjava pakovanje više jedinica zbirne ili prodajne ambalaže.

Podela ambalaže prema mestu transporta

Prema mestu transporta upakovanih sadržaja ambalaža se deli na:
 kontinentalnu i
 prekomorsku.

Podela ambalaže prema upotrebi sredstava za transport

Planiranje korišćenja ambalaže mora biti usaglašeno i sa normama koje važe za transport roba:
 kamionima i hladnjačama;
 vozom;
 brodom i
 avionom.

Srđan Čalić, spec.str.inž. prehrambene―tehnologije