Zaštita zasada voća od kasnih prolećnih mrazeva

Од почетка кретања вегетације па до заметања плодова у воћака могу од мраза страдати неотворени цветови, отворени цветови и тек заметнути плодови. Цветни пупољци воћака спадају у органе најосетљивије према мразу и често могу делимично или потпуно измрзнути, нарочито код бадема, кајсија, неких шљива, бресака итд.
У условима континенталне климе каква је у Србији имамо честу појаву касних пролећних мразева који могу да смање принос воћа чак и до сто процената.
Штетност касних пролећних мразева на поједине воћне врсте је пре свега условљена фенофазом у којој се те воћне врсте налазе. Остале континенталне воћне врсте касније улазе у фенофазу цветања, па према томе и ређе им измрзавају цветни пупољци. Од почетка кретања вегетације па до заметања плодова у воћака могу од мраза страдати неотворени цветови, отворени цветови и тек заметнути плодови. У истих сората воћака на отпорност могу утицати: метеоролошке прилике током вегетације; начини гајења и неговања; стање зрелости дрвета и количина резервних материја у ткиву; степен развијености пупољка; место пупољка на гранчици; дебљина гранчице; старост воћака; јачина и трајање ниских температура; да ли су цветови влажни или суви при деловању мраза итд.
При температурама од -1 угрожени су заметнути плодови ,до -2°C измрзавају отворени цветови а при температурама од -5 до -8°C измрзавају неотворени цветови
Најчешће директне мере заштите од позних пролећних мразева су:
1.задимљавање,
2.температурна инверзија и
3.Анти –фрост систем
Задимљавање
Примењено благовремено, уз обезбеђење густих димних завеса, димљење повећава температуру за 0,5°C до 1,5°C, што је у извесним случајевима довољно за остварење заштите цветова воћака од мраза. Може се спроводити на примитиван начин – паљењем унапред спремљених тешко сагорљивих материја, али при јачем мразу овим се не постиже сигурна заштита воћака.
Температурна инверзија
Температурна инверзија остварује се успешно џиновским вентилаторима и хеликоптерима. Тиме се температура на ограниченим површинама 4-5 ха може повисити за 2-3°C, што је често довољно за сигурну заштиту воћака од позних пролећних мразева. Ово је мера која се примењује у великим производним засадима и најчешће је непримењива у засадима који су малих површина .
Заштита воћака од мраза орошавањем
Претварање воде у чврсто агрегатно стање у процесу формирања леда представља егзотермичан процес праћен ослобађањем топлоте која може бити знатна. На овој појави се заснива орошавање цветова или заметнутих плодова воћака водом, у виду што финије измаглице, и то у критичном времену, непосредно испод нула степени, па до престанка критичне температуре, да би се сви органи заштитили од измрзавања.Орошавање мора да се обави споро и у виду најфиније измаглице, да би могло трајати што дуже, уз малу потрошњу воде. Очигледно да се дужим прскањем и потрошњом већих количина воде може постићи заштита и при знатно нижој температури, чак и при мразу од -10°C, што се не може остварити на друге начине. Орошавање треба почети када температура око цветова падне на 0°C.

ПССС Чачак
Дипл.инг. Снежана Драгићевић-Филиповић