Oprašivanje i oplođenje leske

Oprašivanje i oplođenje leske

Pod oprašivanjem se podrazumeva prenošenje polenovih zrnaca raspuknutih antera (resa) na žig tučka. Bez oprašivanja nema oplođenja pa prema tome ni plodova. Uspešno oprašivanje leske u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika u periodu cvetanja. Vetar, visoka temperatura i niska relativna vlažnost vazduha ubrzavaju prskanje antera (resa) i izazivaju sušenje žiga, a samim tim i skraćuju njegove receptivne sposobnosti i mogućnosti za oprašivanje. Isto tako kiše i velika relativna vlažnost vazduha otežavaju resanje i onemogućavaju uspešno oprašivanje. A pod oplođenjem se podrazumeva spajanje polnih ćelija roditelja od kojih postaje zigot, početna ćelija nove individue. Oplođenju prethodi cvetanje, oprašivanje i klijanje polena na žig tučka. Za oplođenje je potrebno da budu ispunjeni odgovarajući unutrašnji i spoljašnji činioci. Od unutrašnjih činilaca osnovno je da postoji podudarnost između oprašivača i oprašivane sorte, zatim funkcionalna sposobnost žiga i embrionove kesice u trenutku kad do nje prodre polenova cevčica. Takođe, neophodna je određena temperatura i vlažnost vazduha da bi moglo doći do klijanja polena.
Oprašivanje ženskih cvetova vrši se vetrom. Najveći broj sorti leske je samosterilan, a manji broj čine samooplodne sorte i kod njih je izražena homogamija. Delimično samooplodnih sorti je veoma malo. Na stepen samooplodnje, odnosno stranooplodnje leske, osim bioloških činilaca utiču i temperatura, vlažnost vazduha, vegetativni prirast u prethodnoj vegetaciji i dr. tako da se u pojedinim slučajevima samooplodne sorte ponašaju kao stranooplodne, i obrnuto. Važno je znati da ne postoji sorta univerzalni oprašivač (koja bi oprašila sve sorte), kao što ne postoje ni standardne svetske sorte. Korać i saradnici (1993) navodi da bi odnos glavne sorte i oprašivača trebalo da bude 4:1, tj. da na četiri reda osnovne sorte dođe jedan red oprašivača, s tim da u tom redu bude najmanje dve sorte oprašivača. Oprašivač treba postavljati na 25 m od njegovog oslobođenja iz rese. Naneti polen ostaje na zidu tučka sve dok se ne ostvare optimalni uslovi za njegovo klijanje. Smatra se da je optimalna temperatura za klijanje polena između 15 i 20 C, a po nekim autorima i do 25 C. U momentu polinacije plodnik nije formiran i on se formira posle nanošenja polena na žig tučka. Polen klija i prodire u u tkivo žiga sve do njegove baze i tu ostaje 3-4 meseca. Milošević (1997) i saradnici navodi da temperature između -2 i – 5 C ako se jave u periodu resanja, izazivaju degeneraciju muških polnih ćelija i onemogućavaju oplođenje. U povoljnim uslovima, kada je temperatura iznad 9 C, polen klija i polenova cevčica prodire do tkiva neoformljenog plodnika i svojim stimulativnim delovanjem obrazuje embrionovu kesicu sa jajnom ćelijom. U našim ekološkim uslovima oplođenje jajne ćelije se dešava krajem maja ili početkom juna. U tom vremenu plod leske je 8 – 10 mm. Posle oplođenja kotiledoni se razvijaju naročito intenzivno 35 – 40 dana, a krajem jula ili početkom avgusta plod je potpuno razvijen.

Ana Đoković, dipl.ing.polj.
PSSS Užice