Međusobni uticaj podloge i okalemljene sorte

Prilikom spajanja podloge i kalem grančice (plemke) one su prinuđene da se međusobno prilagode. Tako plemka prima mineralne materije u onom obliku u kom ih podloga usvaja iz zemljišta. Isto tako kalemljena sorta u svom lišću pretvara dobijene mineralne materije u organsku hranu, koju koriste oba dela kalema. Ova razmena mineralnih i organskih materija između podloge i kalem grančice, određuje bujnost voćke, vreme stupanja u plodonošenje,
kvalitet plodova, dugovečnost, otpornost na prouzrokovče bolesti, niske zimske temperature, sušu i prilagodljivost nepovoljnim zemljišnim uslovima.
Pri tome, osobine i svojstva podloge i plemke, kao i svojstva spojnog mesta, imaju velikog uticaja na sposobnost okalemljene voćke. Uticaj podloge na bujnost voćke je od velikog značaja u savremenim zasadima. Vegetativne podloge slabe bujnosti za jabuku kao što su M 27, M 9 M 26 i druge, zatim za
krušku kao što je dunja BA 29, odavno se koriste za uzgoj gustih zasada, najčešće vretenastih formi krune. U poslednje vreme gusti zasadi koštičavih voćnih vrsta su sve više zastupljeni u proizvodnji zahvaljujući velikom izboru novih slabobujnih podloga.
Podloge slabe bujnosti utiču na rano stupanje u plodonošenje sorti koje su na njih kalemljene. Takva stabla daju rod već u drugoj godini. Prinosi po jedinici površine su visoki. Krupnoća ploda i obojenost su bolji na kržljavijim podlogama nego na bujnim. Tako sorte jabuka kalemljene na slabo bujnu podlogu M 9, u istim uslovima gajenja, ranije stupaju u plodonošenje, daju više prinose ploda boljeg kvaliteta, nego ako su kalemljene na srednjebujnu podlogu MM 106, a posebno ako su kalemljene na bujne podloge kao A2 ili MM 111. Ove podloge su dobre za ekstezivne zasade ili gajenje u okućnicama. Voćke na bujnim podlogama duže žive jer se manje iscrpljuju visokom rodnošću. Ovo ukazuje na mogućnost da se izborom podloge unapred planira bujnost, rodnost, kvalitet ploda i dugovečnost voćnjaka. Pravilnim izborom podloge može se povećati otpornost stabala na nepovoljne zemljišne uslove. Divlja kruška kao podloga za krušku je pogodna za gajenje kruške na sušnim terenima i terenima na kojima je povišen sadržaj CaCO2, za razliku od sorti kruške koje su kalemljene na dunju. Trešnja kalemljena na magrivu može da se sadi na zemljištima sa povišenim sadržajem
CaCO2, za razliku od trešnje kalemljene na divlju trešnju itd. Izborom podloge može se uticati i na razvoj fenofaza. U principu, bujnije podloge dovode do
kasnijeg početka vegetacije i njenog kasnijeg završetka. Na primer, jabuka okalemljena na M 9 ranije počinje vegetaciju, ali je i ranije završava u odnosu na jabuke kalemljene na bujne podloge. Kajsija kalemljena na belošljivu počinje vegetaciju nešto kasnije nego kajsija kalemljena na džanariku. I druge fenofaze voćaka zavise od podloge.
Mnogi oplemenjivački centri stvaranja podloga za različite voćne vrste težili su ka stvaranju podloga otpornih na niske zimske temperature, prouzrokovače bolesti i štetočine (bakteriozna plamenjača, trulež vrata korena, gumoza, krvava vaš i dr.), na višak vlage u zemljištu i dr. sve
Sve vise su aktuelne podloge koje omogućavaju sadnju na terenima na kojima je prethodno bio voćnjak. Izbor podloga po ovim pitanjima je veliki, pa je moguće izabrati podlogu za razne uslove gajenja.
Uticaj okalemljene sorte na koren voćaka znatno je manji, ali postoji. Bujne sorte utiču na jače razviće korena i obrnuto, kržljave sorte imaju manje razvijen korenov sistem i pliće rasprostranjene žile.
Poznavanje međusobnog uticaja podloge i okalemljene sorte je važno za uspešno bavljenje proizvodnjom voća.
Veljko Stepanović savteodavac za voćarstvo
PSSS ” Poljosavet” Loznica