Značaj i tehnologija proizvodnje lana

Nekada je lan bio jedna od obaveznih i vrlo zastupljenih industrijskih kultura na poljima širom naše zemlje. Tada je lan uglavnom sejan kao predivna biljka, za potrebe dobijanja kvalitetnog lnenog vlakna. Uljani lan za potrebe proizvodnje semena, takođe je bio značajno zastupljen na parcelama naših proizvođača. U novije vreme uglavnom je zastupljena proizvodnja uljanog lana za proizvodnju semena koje ima višestruku namenu. Međutim, s obzirom na višestruku namenu semena lana i njegov višestruki značaj, iz godinu u godinu proizvodne površine pod ovom kulturom su sve manje zastupljene u strukturi biljne proizvodnje. Zašto su površine pod ovom kulturom iz godinu u godinu sve manje? Razlog zbog čega su zasnovane površine pod ovom kulturom sve manje je u tome što je sve manje zainteresovanih ugovarača proizvodnje lana, manji prinosi semena koje daje ova kultura, uvoz lana je oborio cenu našeg lana i time i zainteresovanost proizvođača za proizvodnju ove kulture.
Uljani lan se ubraja u najstarije gajene biljke i gaji se za dobijanje semena iz koga se dobija laneno ulje. Laneno seme već se dugo godina koristi u ishrani ljudi. Postojbina ove kulture je Sredozemlje i Južna Azija. Do sada je poznato oko 200 varijateta lana. U Sjedinjenim državama i Kanadi lan se kao komercijalna uljana kultura proizvodi preko 100 godina. Lanena sačma koja preostane posle industrijske ekstrakcije ulja vrlo je hranjiva komponenta u stočnoj ishrani.
Seme lana je sjajno zlatno žute do braon boje, zavisno od sorte, spljošteno, glatko i duguljasto. Zbog sadržaja biljnog lepka seme uronjeno u vodu obavija se sluzavim slojem koji deluje kao blag prirodni laksativ. Ono ima blag uljasti sluzast ukus, a sadrži niz korisnih hemijskih materija. Lanena sluz je veoma gusta, viskozna, pa na oboleloj sluzokoži stvara „film“, potpuno je pokrivajući, oblažući, ublažavajući razne upale. Zato se može koristiti u lečenju upala sluzokože usta, želuca i creva. Osim toga laneno seme je dobro sredstvo protiv zatvora jer poboljšava crevnu peristaltiku, a sme se davati čak i trudnicama. Pored linolenske kiseline sadrži i grupu jedinjenja lignana koji su se pokazali i kao antikancerogena jedinjenja. Istraživanja su pokazala da je sadržaj lignana u mlevenom semenu lana do 800 puta veći nego u drugih vrsta namirnica. Masovna proizvodnja i konzumacija rafinisanih ulja u ishrani zamenila je esencijalne masne kiseline u savremenim dijetama. Omega-3 masne kiseline podstiču pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, smanjuje rizik od srčanih bolesti snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi. Takođe sadrži vitamine (E,C,B1,B2,B6, Niacin, Pantotensku kiselinu, Biotin…) i minerale. Za ljudsku ishranu mogu se koristiti cele semenke lana koje se stavljaju u mešavine za pekarske proizvode. U lekovite svrhe preporučuje se da se laneno seme koristi najbolje samleveno a može i da se prepeče i pospe preko salate od svežeg povrća, jogurta ili peciva. Laneno ulje odlikuje visok sadržaj gama-linolenske kiseline, linolne kiseline, vitamine naročito vitamin E, minerale. Najbogatiji dosad poznati prirodni izvor esecijalne omega-3 masne kiseline ulja lana u odnosu na druga ulja: laneno ulje sadrži 57 % omega 3 masne kiseline što je mnogo više nego bilo koje drugo ulje. Lanena sačma je veoma kvalitetna hranljiva komponenta u stočnoj ishrani sadrži 30 % belančevina, 32% ugljenih hidrata, 10% celuloze, 7% mineralnih materija. Laneno ulje koje nije za ishranu ljudi i životinja nalazi primenu u slikarstvu i u industriji firnajza, boja i lakova.
Sadržaj ulja u semenu lana je 43,0%, a proteina 35,9%. Prinos semena lana u krajevima jugoistočne Srbije retko prelazi 2t/ha, a njegov potencijal rodnosti je oko 3t/ha. Ova biljka zahteva srednje plodno zemljište, povoljnog vodno-vazdušnog režima i dobrih fizičkih osobina. Lan je biljka čije su potrebe za mineralnom ishranom skromnije od drugih biljaka. Najbolji predusev za lan su leguminoze, okopavine i jednogodišnje mahunarke. Osnovnu obradu zemljišta za zasnivanje useva lana treba izvršiti u jesen, oranjem na dubini od 25-30 cm. Pre oranja bi trebalo rasturiti 60-80 kg/ha P2O5 a i 40-60kg/ha kalijuma, mada su naša zemljišta uglavnom dobro obezbeđena kalijumom te primena kalijuma može izostati. Na proleće predsetvenom pripremom zemljišta treba uneti 60-80 kg/ha azota. Ne treba preterivati sa azotom jer bi biljke lana postale nežnije i slabo tolerantne na poleganje.Pošto je laneno seme dosta sitno površina na kojoj se seje lan treba da bude prilično kompaktno i dobro slegnuto zemljište mrvičaste strukture do dubine od 5 cm, a to podrazumeva dobru i kvalitetnu predsetvenu pripremu zemljišta koja bi obezbedila i kvalitetniju setvu. Otimalni rok setve uljanog lana je kad se zemljište zagreje na 4-6°C na dubini od 5 cm, od polovine marta do polovine aprila meseca. Setvena norma je 60-70kg /ha semena, seje se žitnom sejalicom, poželjan sklop 800-1000 izniklih billjaka/m2 , razmak između redova da bude 12 cm, a dubina setve 1-3 cm. Na našem tržištu u zadnje vreme nema semenske proizvodnje uljanog lana. Svojevremeno je zaječarski Institiut raspolagao sa dve sorte uljanog lana, braon i žutog zrna. Danas se mogu naći na terenu semena ovih sorti koje su sami proizvođači reprodukovali, semena nekih ranije zastupljenih autohtonih sorti i uglavnom uvoznih semena mađarskih sorti. Uglavnom su na našim terenima zastupljene prolećne sorte uljanog lana a postoje i ozime sorte koje se u našim uslovima ne seju. Lan je biljka koja zahvaljujući svom sklopu može dobro da se izbori od korova, te je poput nekih žitarica namenjena čišćenju parcela od korova. Ipak može se obaviti zaštita lana od eventualne zakorovljenosti. Zaštita od konkurentnih korovskih vrsta koje niču iz semena može se obaviti tretiranjem herbicidima posle setve a pre nicanja. Zaštita useva lana od širokolisnih korova kasnije, tokom vegetacije može da se obavi do početka faze jelkice ili kad je biljka lana12 cm visine. Zaštita useva lana od uskolisnih korova može se obaviti odgovarajućim herbicidima, najkasnije do početka cvetanja. Žetva se obavlja adapterom za žitni kombajn. Faza puna zrelosti kad bi trebalo da se pristupi žetvi nastupa kad čaure i stabljika zadobiju mrku boju. Seme u čaurama treba da šuška pri udaru u stabljike.
UPOTREBA
-Hladno ceđeno ulje lana je jestivo.
-lećenje opekotina, masne kože akni, psorijaze i ekscema, ublazavanje oziljaka i strija, koristi se kao 5-10% aditiv.
-Lanena sačma je veoma kvalitetna hranljiva komponenta u stocnoj ishrani sadrzi 30% belancevina, 32% ugljenih hidrata, 10% celuloze, 7% mineralnih materija.
-Laneno ulje koje nije za ishranu ljudi i zivotinja nalazi primenu u inustriji firneiza boje i lakova.
-Laneno seme koristiti dvaput nedeljno po kafenu kašičicu najbolje samleveno (mlin za kafu) neposredno pre upotrebe, a može i da se prepeče i pospe preko salata od svežeg povrća, jogurta ili peciva. Čisti krvne sudove od masnih naslaga reguliše nivo šećera u krvi. Proteini iz semena lana lako se vare i sadrze sve aminokiseline neophodne za ishranu humanih celija, imaju slican aminokiselinski sastav kao proteini soje. Laneno seme ne sadrzi gluten tako da ga osobe koje su osetljive na gluten mogu uvrstiti u dijetu.
-Lanena sluz protiv upale sluzokoze usta, zeludca i creva, protiv zatvora, poboljsava crenu peristaltiku, a sme se davati i trudnicama. Mehanicki aktivira pokrete lenjih creva, ima laksativno dejstvo, jer unutrasnja povrsina creva postaje sluzavija, sliska.

Saša Stanković