Крзно представља кожицу са длаком свих врста кунића изузев ангора кунића. Квалитетно крзно је чврсто, грубо и свиленасто. Најквалитетније крзно се добија од белих раса кунића. Скиданје крзна се врши одмах након истицања крви и то на два начина: гуљењем и свлачењем. Расе које се гаје за крзно одликују се лепом бојом и квалитетним крзном ( чинчила кунић, француски сребрнасти кунић,бечки плави кунић, рекс расе, хавана кунић…).
За производњу вене користи се ангора раса кунића. Под вуном подразумевамо длаке чија је дужина од 5 до 8 цм. Добија се чешљањем, чупањем или шишањем ангора кунића. Вуна је нежна и лака, добро одржава топлоту. За разлику од овчије вуне нема масног зноја па јој зато није потребно нарочито пранје које слаби физичка својства вуне. Ангора вуна се добро меша са осталим врстама вуне. Од једног ангора кунића који је добро ухрањен и негован годишње може да се добије од 300 до 600 грама вуне, а од 1 килограма вуне добије се 2,5м тканине. Селекцијом су добијени разни сојеви ангора кунића који се разликују по финоћи вунске нити ( енглески сој нежније вуне, француски сој грубље вуне ) и по боји ( плави, сиви, црни, бели ).
Коришћена литература: Антун Гјурић – Кунићарство
Иванка Видојковић дипл. инг. Сточарства
Vidojković Ivanka
Vidojković Ivanka