Ono što bi trebalo da znamo je to da jagoda nije veliki probirač zemljišta, ali joj najbolje odgovara ilovačasto i peskovito zemljište bogato organskim materijama. Ne podnosi krečna , plitka hladna i glinovita zemljišta.
Jagode mogu da se sade cele godine, ali letnja sadnja daje najbogatiji rod, veći od jesenje, a pogotovo od prolećne sadnje. Jagode posađene u julu i avgustu, već u narednoj godini mogu da daju od 8-10 hiljada kilograma plodova po hektaru, posađene u jesen samo 300-500 kg. a u proleće neznetan prinos.. Ako se jagode sade u julu i avgustu, pored kvalitetnih živića potrebno je obilno zalivanje pre i posle sadnje, sve dok se živić ne primi.
Najbolji su južni položaji naročito za rane sorte jagoda. Na ovim položajima jagode sazrevaju oko 12 dana ranije. Severoistočni položaj odgovara srednje ranim sortama, a severni položaj i ravno zemljište poznim sortama koje cvetaju kasnije i mogu da izbegnu prolećne mrazeve.
Živiće jagoda treba saditi odmah posle vađenja. Ako su duže stajali pre sadnje, žile živića je potrebno držati 10-20 časova u vodi.
Neposredno pre sadnje žile treba skratiti na četvrtinu ili polovinu i odbaciti suvo i oštećeno lišće. Koren živića onda potopiti u rastvor balege, ilovače i vode. Sadi se na dubinu na kojoj su žile bile u matičnjaku.
Jagode se mogu saditi ručno ili mašinski.
Dipl.inž. voćarstva
Biljana Milosavljević
Milosavljević Biljana
Milosavljević Biljana