Regulisanje rodnosti kruške-Ivana Gligorijević

Nepovoljni prirodni činioci
Prilikom podizanja zasada kruške kao imperativ nameće se pravilo da krušku treba gajiti u rejonima gde za nju postoje povoljni uslovi (klimatski,zemljišni i orografski).No i pored toga može se pogrešiti pri podizanju zasada.Najčešće se greši prilikom izbora zemljišta i položaja.
Kruška može redovno i obilno da rađa samo ako je posađena na dubokom,aerisanom i plodnom zemljištu,povoljnog vodno-vazdušnog režima.Ako su zasađene nepogodnom zemljištu,pre svega po fizičkim osobinama,treba nastojati da se one što pre poprave.Teška,zbijena i vlažna zemljišta popravljaju se dreniranjem,humifikacijom,a ponekad i kalcifikacijom.Laka i peskovita zemljišta popravljaju se obilnim đubrenjem organskim đubrivima.
Za uspešno plodonošenje kruške na većim nadmorskim visinama i aridnim rejonima najmanje su povoljni južni,istočni i otvoreni položaji.Prvi zbog nedostataka vlage,drugi zbog opasnosti od mrazeva u vreme cvetanja,a treći zbog jakih vetrova.
Pogrešan izbor sorti oprašivača
S obzirom na to da je kruška praktično samobesplodna,jasno je da je njeno uspešno gajenje između ostalog uslovljeno i pravilnim izborom sorti oprašivača.Ukoliko dođe do greške prilikom odabira oprašivača efikasan način je prekalemljivanje sorte,a dok se to ne uradi rodnost kruške se može poboljšati unošenjem grančica u vreme cvetanja pogodne sorte oprašivača.
Preduboka sadnja
Preduboko posađene sadnice slabo napreduju i vrlo malo rađaju.Ako se ova greška primeti još dok su stabla mlada,najbolje je da se izvade iz zemlje i ponovo zasade na odgovarajuću dubinu.Međutim,ako su stabla starija,presađivanje nije dobar metod.U tom slučaju treba u vidu činije otkopati zemlju oko stabla do korenovog vrata.Na taj način se poboljšava vodni,vazdušni i toplotni režim režim zemljišta u zoni korena,čime se podstiče vegetativni porast,diferenciranje cvetnih pupoljaka,bolje zametanje plodova i obilnije plodonošenje.
Prevelika bujnost
Preterana bujnost je u suprotnosti sa obilnom rodnošću.Najčešće se javlja kod stabala kod kojih je kalemljene izvršeno na sejancu divlje kruške ako se preobilno đubri azotom,a može biti posledica i preoštre rezidbe.Ako se to desi,takvim stablima treba smanjiti bujnost prstenovanjem,stavljanjem metalnih pojaseva,paranjem kore ili savijanjem grana.
Prstenovanje se vrši na deblu ili ramenim granama u zavisnosti od debljine.Na deblu se (najčešće na oko cm ispod prve ramene grane) izreže kora sve do drveta,u vidu prstenova,širine 0,5-1 cm.Ova mera se obavlja u prvoj polovini maja (oko mesec i po dana pre pošetka diferenciranja cvetnih pupoljaka),da bi se pojačalo nagomilavanje ugljenih hidrata na delu iznad prstenova,čime se uspostavlja fiziološka ravnoteža sa azotom,što je preduslov za diferenciranje cvetnih pupoljaka,odnosno plodonošenje.
Bujnost se može smanjiti,a rodnost ubrzari i stavljanjem metalnih pojaseva na deblo.Ti pojasevi se obično stavljaju pri dnu debla,najkasnije do početka maja.Dejstvo pojaseva se zasniva na otežanom ili potpunom prekidu rada sekundarne kore,usled urastanja pojaseva u deblo prilikom njegovog sekundarnog debljanja.Time ugljenohidratna hrana ne može u potpunosti da prođe iz krune u koren,čime se smanjuje bujnost stabla i poboljšava diferenciranje cvetnih pupoljaka.Čim se primeti da pojasevi počinju da urastaju u koru debla,treba ih skinuti.
Paranje kore debla i ramenih grana je još jedan od načina za smanjenje bujnosti i povećanje rodnosti stabla.Sprovodi se oštrim nožem počev od osnove ramenih grana pa naniže,pravljenjem zaseka 30-40 cm dužine sa prekidima od 2 do 3 cm i skretanjima levo i desno od prvog zaseka.Tako se radi sve do korenovog vrata.Kora se para rano u proleće,najčešće u aprilu.
Savijanje grana je najjednostavniji postupak za smanjenje bujnosti.Izvodi se tako što se prvo saviju i vežu za po položaju niže,duže i jače grane,pa zatim slabije i tanje.
Iznurenost stabla
Ukoliko se u gajenju ne primenjuju redovno i pravilno sve agrotehničke mere ili ako je zasad oštećen gradom ili jakim mrazem,stabla se brzo iscrpe i sve manje rađaju.Da bi im se povratila snaga,potrebno im je pre svega obilno đubrenje kako organskim,tako i mineralnim đubrivima,jače orezivanje,a po potrebi i podmlađivanje i redovna zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina.