Virusi-Duška Petrović

Иако до сада нисмо толико размишљли о вирусима,дошло је време да можда више обратимо пажњу на њих и да о њима нешто више сазнамо.
Вируси могу имати велики утицај на производњу,јер могу утицати на готово свако ткиво у телу, укључујући црева, плућа, јетру, бубреге, материцу, јајнике, кичмену мождину, мозак, па чак и кожу.Уколико се деси да вируси заразе животињу то може утицати на раст,перформансе,репродукцију па чак да доведу и до смртног исхода.Да би вирусе боље разумели морамо знати како они делују на животиње.
Вирус је субмикроскопски инфективни агенс који се реплицира само унутар живих ћелија организма и нема способност да преживи или се репродукује током дужег временског периода изван домаћина. Вируси су присутни у биљкама, животињама, инсектима и животној средини и могу узроковати проблеме у нормалној функцији и структури животиња и њиховог тела.
Иако су вируси већ дуги низ година препознати као етиолошки узрочник болести, постоје неки вируси који не узрокују болести одмах. Они ће мировати у ћелијама животиње док се не догоди стресни случај. То може бити стрес у транспорту, топлотни стрес, или стрес због велике густине насељености у oбјекту. Стрес би могао довести до тога да се вирус врати из стања мировања и почне да производи клиничку болест.
Већина вирусних инфекција не доводи директно до смрти животиње,они слабе имунолошки систем животиње, што омогућава бактеријским патогенима да уђу у животињу и доведу до смрти од бактеријске инфекције.
Коронавируси?
У основи, све врсте имају коронавирус – респираторни или цревни – који може да их зарази. Коронавируса има и код животиња. На пример, говеда имају говеђи коронавирус који узрокује респираторне болести. Код живине, инфективни вирус бронхитиса (ИБВ) класификован је као коронавирус. Свињска епидемија (ПЕД) је коронавирус који може утицати на младе свиње. Ти коронавируси који погађају домаће животиње разликују се од оних који погађају људе Тешко је да ће они заразити или изазвати болест код људи или да ће људи од њих заразити домаће животиње.
Вируси су ултрамикроскопски, што значи да су мањи од 300 нанометара,а то нам говори да се вируси могу налазити у ваздуху и тако се лако шире, посебно унутар затворених простора-објеката за држање животиња. Дакле, што је већа густина насељености животиња, вирус се лакше шири међу њима.
Осим што се може налазити у ваздуху,они могу преживљавати и у телу домаћина односно животиње,тако да неке животиње не показују клиничке симптоме,а могу ширити и преносити вирус.
Вирус може да мутира,односно како животиње граде имунитет на одређени вирус, вирус може мутирати и мењати се. То значи да вирус може постати заразнији или мање заразан, или може почети заражавати друге врсте, укључујући људе у неким случајевима. То је увек велики страх код вируса птичијег и свињског грипа.
Када вирус почне да се прилагођава новој врсти, може постати врло патоген. Дакле, у времену када пређе на друге јединке нове врсте вирус се њој прилагођава,али је потребно време да вирус овлада новим домаћином.
Како контролисати вирус код животиња
-Број животиња у објекту,веома је важно да објекат није пренасељен
-Употреба антивирусних лекова и вакцина
-Дезинфекција објеката за држање животиња
-Одвојити животиње у други објекат уколико се докаже да су заражене односно спровести све биолошко сигурносне мере
Поред горе наведеног важна је исхрана,употрба витамина и минерала односно одржаванје телесне кондиције и имунолошког система животиње.
Саветодавац за сточарство Душка Петровић