Đubrenje voćaka

Voće ostaje na mestu 15-20, pa i više godina. Za sve to vreme raste, razvija se i plodonosi trošeći iz zemljšta hraniva i zbog toga iscrpljuje zemljište . Bez pravilnog i redovnog đubrenja voće bi davalo niske prinose a često bi se dešavalo da rađaju svake druge godine. Norme i vrste đubriva zavise od vrste voćaka, visine prinosa, starosti zasada, plodnosti zemljišta, navodnjavanja, agrotehnike i mnogo drugih faktora. Zbog svega toga neophodno je da se pre podizanja voćnjaka obavi uzorkovanje zemljišta i hemijska analiza, koja je polazna osnova i način na koji se određuje količina i vrste hraniva. Na ovaj način se uštedi dosta novca za nabavku đubriva koja se nekada (bez analize) preporučuju u većim količinama i u nepravilnom odnosu, što ne samo da dosta poskupljuje već u nekim slučajevima može da ima kontra efekat. Pre zasnivanja voćnjaka, naročito na slabim zemljištima, potrebno je primeniti veće količine stajnjaka (ili nekog drugog organskog đubriva) kao i NPK-đubriva sa malo azota (6-12-24, 6-24-12, 7-20-30 i sl.), jer samo tada se fosfor i kalijum može uneti na veću dubinu gde će se nalaziti većina žila voćaka. To se čini pri rigolovanju ili vrlo dubokom oranju i kopanju jama za sađenje voćaka. Najbolje je da se preporučena količina i vrsta đubriva primenjuje na oba načina, odnosno da se 3/4 stajskog i fosforno-kalijumovog đubriva rastura po celoj površini pri rigolovanju, a ostatak se dodaje pri sadnji u jame, uz obavezno mešanje sa zeljom i pokrivanjem sloja čiste zemlje od par centimetara pre spuštanja sadnice u rupu. Ako se ne vrši rigolovanje cele površine zemljšta, tada se moraju kopati veće rupe sa dimenzijom 1 x 1 x 0,8m i preporučena količina đubriva se meša sa zemljom i stavlja u jame. Dobro zgoreli stajnjak i NPK-đubrivo se meša sa gornjim slojem iskopane zemlje i time se puni rupa do 30-40cm, dodaje se tanak sloj čiste zemlje stavlaj sadnica i koren voćaka zatrpava donjim slojem zemlje iz rupe. Važno je zanati da pri tome dubina sadnje treba da bude ista ili za par santimetara dublja od one koja je bila u rastilu sadnica. Naravno ne treba naglašavati, da kod podizanja savremenih zasada obavezno treba obaviti duboku obradu zemljišta a ne samo kopanje rupa, što je preporučljivo i bolje i prilikom podozanja manjih zasada. Samo na ovaj način se može deponovati u zonu korenovog sistema potrebna količina hraniva za dobar razvoj i visoko plodonošenje voćaka tokom godina eksploatacije. Naravno, kako bi se održala potrebna količina hraniva u zemljištu, đubrenje se redovno nastavlja tokom razvoja i plodonošenja. Ono što je neophodno znati da se fosforna, kalijumova đubriva, kalcifijent (na kiselim zemjištima) kao i stajnjak dodaje (unosi u zemljište) jesen, zimu ili rano proleće, a dve trećine azotnog đubriva na proleće (III dekada marta) a jedna trećina posle cvetanja u maju. Takođe je neophodno zanati da se rasturanje (deponovanje) đubriva vrši u trake za širinu krošnje voćaka (zona koju zahvata senka voćaka u podne), jer se u toj zoni nalzi korenov sistem voćaka koji je aktivan i vrši usvajanje mineralnih hraniva. Nepravilno je razbacivanje đubriva uz samo stablo jer biljka onda ne može da ga iskoristi a kod mlađih voćaka i primene veće količine, naročito, azotnog đubriva može da dovede i do pojave ožegotina i sušenja voćaka. Preporuka je da se nakon primene jesenje-zimskog đubrenja obavezno malo zatanjira ili zafrezira zona na kojoj je rastureno đubrivo a naročito kada se uz NPK razbacuje i stajnjak. Postoje i depozitori koji služe da se preporučena količina đubriva lakše spusti u zonu korenovog sistema. Zaključak je da se primena đubriva (vrsta, količina, način i vreme primene) prilikom zasnivanja i tokom eksploatacije voćaka obavezno vrši uz konsultacije stručnih lica i uz prethodnu analizu koju nakon zasnovanja zasada treba ponavljati na 3-4 godine.
Prilog: fotografija zone korenovih žila gde se vrši raspoređivanje đubriva.