Često proizvođači zbog kratkog vegetacionog perioda salate(30-60 dana) ne posvećuju dovoljno pađnje pri gajenju ove kulture, pa su prinosi niži i lošijeg kvaliteta. Salata ima plitak korenov sistem, jako osetljiv na soli i visok sadržaj hlora ( pa je poželjno prihranu obavljati sa đubrivima koja ne sadrže hlor). Pored održavanja optimalne vlažnosti, važno je i pravilno snadbevanje hranjivim materijama, pre svega azot, fosfor, kalijum i kalcijum. Potrebe za hranjivima su 30mg/m2 N. 10-15mg/m2 P2O5 i 40-45mg/m2 K2O. Što se tiče izbora zemljišta, salati odgovaraju kvalitetna skeletna zemljišta, srednje laka, neutralna do blago kisela zemljišta pH 6,5-5,7.
Za dobru i kvalitetnu proizvodnju od presudnog značaja je optimalno snadbevanje azotom. Veće količine mogu da utiču na produženje vegetacije, usporava se rast i formiranje glavica, dok se listovi deformišu i postaju zadebljali i naborani i grubi tamne boje. Suvišak azota dovodi do pada kvaliteta, a usled nedostatak azota usporava se rast i razvoj biljaka. Na listovima dolazi do hloroze i to prvo na donjim starijim listovima. Usled većih nedostataka azota izostaje formiranje glavice. Salata ima najveće potrebe za fosforom u početnim fazama razvoja, pa je od izuzetne važnosti količine dodavati predsetveno. Nedostatak fosfora usporava rast i razvoj biljaka. Na usvajanje kalijuma temperatura nema uticaj za razliku fosfora i azota, ali zato viši sadržaj soli može da utiče na slabije usvajanje kalijuma. u nekim slučajevima dolazi do blage deformacije listova, a na starijem lišću se javljaju hlorotične fleke. Važnu ulogu u ishrani salate ima i kalcijum. Nedostatak kalcijuma se manifestuje u pojavi hloroze na rubovima listova, rubna palež lista.List dobija tamnu boju i naboran je.
Salata je osetljiva na nedostatak mikroelemenata Bora i Mangana. Ako se usev navodnjava mikrorasprskivačima, prihrana se vrši granulisanim đubrivima. Ukoliko se navodnjavanje vrši sistemom kap po kap onda se prihrana vrši istovremeno sa navodnjavanjem.
Miljković Mira
Miljković Mira