Imela je poluparazitska biljka,ima hlorofil i sama vrši fotosintezu. Ona uzima vodu i mineralne materije iz biljke domaćina. Postoji preko 20 vrsta kod nas je zastupljena Bela imela (Viscum album). U ovom periodu je možemo lako uočiti u krošnjama drveća kao zeleni žbun nalik ptičijem gnezdu. Veliki žbun koji može biti prečnika i do jednog metra. Naseljava veliki broj lišćarskih i četinarskih vrsta. Cveta rano u proleće. Plodovi su u obliku belih bobica. Njima se hrane mnoge ptice naročito Drozd. Tako su ptice i vektori ovog parazita.
Seme na domaćinu klija i na vrhu klice se formira apresorijum tako se fiksira.Iz sredine apresorijuma razvija se korenčić koji vertikalno probija koru i prodire do drveta . Na grani se formira zadebljanje ,kao kvrga iz koje izrasta grm imele. Smanjuje fiziološku snagu domaćina,plodonošenje,mehaničku otpornost drveta,lako stvara predispoziciju za napad drugih štetočina.
U narodnoj medicini joj se pripisuju lekovita svojsta. Sve češće se i kod nas javlja kao deo novogodišnjih ukrasa,veruje se da donosi blagostanje u dom. Sadrži otrovne supstance pogotovu u plodu,zato treba biti obazriv sa imelom.
Bojana Filidžanović, dipl. ing. zaštite bilja
Fildžanović Bojana
Fildžanović Bojana