Osvrt na 2020 god i aktuelni radovi

Osvrt na 2020 god i aktuelni radovi

Kada pogledamo proizvodnu 2020 godinu koja je na izmaku a vezana je za voćarsko vinogradarsku proizvodnju moramo sve to da sagledamo kroz više činilaca. Tu spadaju vremenske prilike, stanje rodnosti, pojava biljnih bolesti i štetočina, kvalitet plodova, stanje tržišta….
Kada gledamo vremenske prilike zimski deo ove godine se odlikovao temperaturama u višegodišnjem proseku i količinom padavina ispod proseka. Kretanje vegetacije bilo je u normalnim vremenskim okvirima ali smo ponovo imali mestimičnu pojavu ranog prolećnog mraza i tmurnog, kišnog i prohladnog vremena u vremenu cvetanja i oplodnje. To je rezultovalo kod pojedinih voćnih vrsti, na prvom mestu kod kajsije i trešnje koje zauzimaju zavidne površine priličan podbačaj u rodu koji se kretao i do 90%. Takođe u vremenu pune vegetacije dolazilo je do sporadične pojave elementarnih nepogoda u vidu grada ali na svu sreću to je bilo malog inteziteta sa relativno slabim oštećenjima i na malim površinama. Sa druge strane, kada se sagleda da je voćarsko- vinogradarska proizvodnja u podunavskom okrugu preko 90% u tipu suvog voćarenja ove godine smo imali odličnu količinu vodenog taloga sa izuzetno dobrim rasporedom padavina kao jako bitnim činiocem koji utiče na kvalitet plodova. Zato može se reći da ove godine smo imali plodove dobrog kvaliteta sa dobro iskazanim sortnim osobinama u delu sklada skroba i šećera, odlične aromatičnosti, kod obojenih voćnih vrsta i sorata unatar njih koloritet je bio zavidan a i njihova sama transpotabilnost.
Ipak da sve ne bude baš dobro idilično postarali su se insekti a na prvom mestu jabukin smotavac koji se i ranijih par godina unazad pojavljivao i pravio određene štete ali ove godine je evidentna njegova ekspanzija. I pored primenjenih mera hemijske zaštite pojedini zasadi naročito oni na većoj nadmorskoj visini bili su zahvaćeni ovom ekonomski najznačajnijom štetočinom u velikoj meri i ti voćari su pretrpeli velike štete. Tržišna vrednost tih plodova bila je u visini cene industrijske odnosno jabuke za preradu a ne za upotrebu u svežem stanju.
Evidentan je takođe i smanjen izvoz u odnosu na pre 4-5 godina sa izuzetno jakim kriterijumom kvaliteta tako da kada se sve sagleda može se reći da je ova godina do sada malo iznad prosečnih kada se gledaju finansijski rezultati koji su i poenta i vodilja bavljenja ovom proizvodnjom. Pojedinci su skloni da kažu da bi bilo znatno bolje da nije bilo pandemije ali evidentno da potrošnja voća nije trpela njenu pojavu već je iz zdravstvenih razloga još i pospešivala.
Ipak život ide dalje i posla uvek ima ko se bavi proizvodnjom voća i grožđa. Višegodišnji zasadi su ušli lepo u period mirovanja bez stresnih situacija u vidu naglih padova tenperature ili pojave ranih zimskih mrazeva sa ekstermo niskim temperturama. Preporučio bih voćarima i vinogradarima da ovaj period lepog vremena iskoriste za nekoliko operacija ili poslova koji bi bilo dobro da se završe pre snežnih padavina.
– Potrebno je onde gde nije obavljen unos NPK-a đubriva da se ista što pre unesu najbolje depozitorom na 25-30 cm dubine ili ako se vrši njihovo razbacivanje ciklonom uraditi inkorporaciju. Količinu i varijetet hranjiva odrediti prema hemijskoj analizi plodnosti.
– Ko planira podizanje novih zasada obavezno bi trebao da uradi analizu plodnosti zemljišta i po njoj meliotarivnu korekciju plodnosti pre obaveznog rigolovanja
– U proizvodnim zasadima proveriti postojanje aktivnih rupa od poljskih miševa i voluharica i intervenisati rodenticidima. Pri radu sa ovim preparatima strogo se pridržavati uputstva i strogo voditi računa o merama lične zaštite. Kada se unese rodenticid u rupu istu obavezno zatrpati da ne bi sa preparatom došla divljač u kontakt
– U zasadima koji imaju naslon proveriti kvalitet istog i po potrebi obaviti zamenu stubova ili ankera. Takođe gde nije urađeno jesenje podrivanje ili oranje međurednog prostora isto uraditi jer time se znatno popravlja vodno-vazdušni režim zemljišta i prijem potecijalnog zimskog vodenog taloga.
– Na kraju u voćnim vrstama koje su totalno ostale bez lista kao što breskva i nektarina šljiva može se slobodno početi sa rezidbom.

dipl. inž. Boban Marković