Krajem vegetacije, odnosno pre opadanja lišća, počinje priprema voćaka za zimski odmor. U tom periodu životni procesi su usmereni ka odrvenjavanju i nagomilavanju rezervnih materija u starijim delovima voćaka. Tada počinje kaljenje, pod kojim se podrazumeva sinteza inteza zaštitnih materija i povećana otpornost tkiva voćaka na niske temperature. Najbolje je ako se proces kaljenja odvija postepeno. Obično na temperaturama od 0 do -6 C dolazi do pretvaranja skroba u šećer, čime se povećava otpornost ćelija na niske temperature. Kasnije, sa pojavom nižih temperatura, dolazi do obezvodnjavanja ćelije, povećanja sadržaja šećera i lipida. Ukoliko proces kaljenja, odnosno pripreman faza ne teče postepeno, nego dođe do naglog prelaska u fazu mirovanja, pojedini organi voćaka, pogotovo generativni pupoljci, postaju jako osetljivi na niske zimske temperature. Početno zimsko mirovanje uslovljeno je osobenostima vrsta i sorti, činiocima sredine, vremenom zrenja plodova, stepenom rodnosti voćaka i dr. Rezervnim materijama najbolje su obezbeđene letnje i jesenje sorte voćaka, koje su dobro negovane. Nedovoljna vlažnost, zasenjenost krošnje, oštećenja i opadanje listova tokom leta zbog nepovoljnih uslova, iznurenost stabala i veće mehaničke povrede deluju nepovoljno na obezbeđenost tkiva i organa voćaka rezervnim organskim amterijama.
Mirovanje voćaka je gentski uslovljeno i u ovom periodu su fiziološki procesi( disanje, biohemijske transformacije organskih materija) svedeni na minimum ili potpuno obustavljeni ( rast, fotosinteza). Duboko, tzv. Biološko mirovanje uslovljeno je naslednim karakteristikama voćne vrste i sorte, a prinudno-ekološko činiocima sredine, u prvom redu niskim temperaturama, i ono se može prekinuti povećanjem temperature, čime se provocira kretanje vegetacije.
Kostić-Đorđević Mimica
Kostić-Đorđević Mimica