Izbor mesta i priprema zemljišta za podizanje voćnjaka

Имајући у виду предност јесење садње, најповољније време за спровођење ове операције је период од опадања листова са садница па све до раних мразева . Већина озбиљних воћара опредељује се за јесењу садњу јер је пријем загарантован. Успех у воћарској производњи умногоме зависи од правилног избора места за подизање воћњака, па стога избору треба приступити веома обазриво . Искуства из праксе показала су да на различитим положајима и земљиштима воћке неједнако успевају тј. свакој одговарају одређени услови средине.
Климатски фактори имају велику улогу на добро успевање и плодоношење. Међу њима најважнији су:
– Топлота
– Светлост
– Ветар
– Влажност ваздуха
– Падавине
Топлота је чинилац без кога воћке не би успевале. Без утицаја топлоте воћке не би расле, развијале се и плодоносиле.
Светлост је чинилац неопохдан за одржавање и плодоношење воћака. Поједине воћне врсте изискују доста светлости да би добро успевале. Количина светлости директно утиче на итензитет фотосинтезе, развитак круне као и на заметање и развитак плодова.
Ветар је негативан чинилац па из тог разлога треба бирати положаје који су мање изражени деловањем северозападних ветрова и кошава.
Влажност ваздуха има утицај на итензитет транспирације док превелика влажност може негативно утицати како на развитак корена, продужавање вегетације тако и на лошији квалитет плодова.
Падавине су веома важне за обезбеђивање обилних приноса и плодова доброг квалитета. Вода има највећи утицај у растварању и преношењу минералних материја и органских једињења до свих делова воћака. Такође вишак воде у земљишту може негативно да утиче на развитак воћака, јер мали садржај кисеоника услед превелике количине воде и повећање садржаја угљен диоксида имају негативно дејство на воћке.
Земљишта на којима се планира подизање засада пожељно је да су плодна, дубока, растресита и умерено влажна. Земљишта која су хладна, лапораста , песковита а такође и она која обилују подземним водама нису погодна за подизање засада.
Најпожељније је да се засади подижу на местима где су предходно гајене окопавине или стрна жита. Пре подизања засада обавезна је и агрохемиска анализа земљишта која ће нам дати информацију о снабдевености земљишта хранљивим елементима. Уколико је потребно, најпожељније је одрадити поправку особина земљишта и прилагођавање за гајење одређених воћних врста. Уколико има могућности, поправку извести уношењем органских ђубрива приликом риголовања, рH вредност земљишта регулише се уношењем креча, док висок ниво креча у земљишту није погодан фактор и таква земљишта се не препоручују за подизање вишегодишњих засада.
Треба се потрудити да пре подизања засада негативне чиниоце елиминишемо или смањимо њихово дејство на најмању могућу меру, јер се након подизања засада поправке особина земљишта тешко се изводе .
Радомир Бушатовић, дипл.инж.
ПССС Крушевац