ZADRUŽNI PRINCIPI

ZADRUŽNI PRINCIPI

Prvi, izvorni zadružni principi cefinisani su I usvojeni 1895 godine na prvom osnivačkom kongresu Međunarodnog zaružnog saveza u Londonu, koji je kao nevladinu međunarodnu organizaciju osnovalo 20 predstavnika zadružnih organizacija iz 11 zemalja sveta, među kojima je bila I Srbija.
Zadružni principi ustvari predstavljaju alat za uspešno poslovanje zadruga I iskazivanje zadružnih vrednosti, među kojima su najvažniji:
– Samopomoć: zadrugari sami,članskim udelima, obezbeđuju sredstva za početak rada zadruge, sami određuju veličinu udela,
– Dobrovoljnost članstva: načelo slobode dobrovoljnog ulaska i izlaska iz zadruge, čime je izražen univerzalni karakter zadružnih organizacija, bez ovog principa, zadruge bi postale zatvoreni krug interesenata i pretvorile bi se u preduzeća,
– Demokratičnost: podrazumeva demokratičnu upravu i ravnopravnost članstva zadrugara pri odlučivanju, sredstva i kapital zadruge potčinjeni suzadrugarima,
– Ograničene kamate na udele, kapital čiji je cilj da zadrugarima da karakter organizacije koja dohodak ostvaruje na bazi rada, ane samo na bazi kapitala,
– Plaćanje u gotovom: uveden je ybog prakse da su mnoge yadruge propadale jer su davale robu na kredit, rayvojem kreditnog sistema, kao i da bi se ostvarila konkurencija, prodaja za gotovo je postala zastarela, prevaziđena praksa,
– Raspodela dobiti: gde se prihod, po odbitku svih troškova delio među zadrugarima proporcionalno kupovini obavljenoj u zadruzi. Razvojem kreditnih i proizvođačkih zadruga višak prihoda nad rashodima delio se prema obimu poslovanja zadruga sa zadrugom, srazmerno kreditu koji su koristili ili robi koji su unosili u zadrugu,
– Političke,nacionalne i verske i rasne neutralnosti: u zadrugu mogu da se učlanjuju ljudi bez obzira na verska i politička ubeđenja i nacionalnu pripadnost, svi koji žele da rešavaju svoja socijalna i ekonomska pitanja,
– Zadružnog vaspitanja i obrazovanja: na početku pojava zadruga ovaj princip je zbog nedostatka obrazovanja, imao za cilj da pomogne zadrugarima u opštem vaspitanju,u zadružnom duhu, kasnije je dobio novi smisao širenja zadružnih ideja, stručno obrazovanje zadrugara, na fakultetima se uvodi predmet o zadrugarstvu, osnivaju se instituti i razvija zadružna publicistika,
– Međuzadružna saradnja ukazuje na činjenicu da zadruge najdelotvornije služe svojim članovima tako što rade zajedno kroz lokalne, regionalne, nacionalne i međunarodne strukture,
– Briga za zajednicu se mnifestuje kroz aktivnosti zadruge u skladu sa održivim razvojem svojih zajednica, kroz politiku odobrenu od strane njihovih članova.

PSSS Užice
Nebojša Brzaković-dipl.ing.poljoprivrede