Miskantus

Miskantus
Većina zemalja u svetu poslednjih godina usmerava svoja istraživanja u pronalaženju najracionalnijeg načina korišćenja obnovljivih izvora energije. Kako bi osigurale snabdevanje neophodnim energentima sve više se okreću proizvodnji energetskih useva. Jedan od njih je i miskantus koji pripada familiji trava.
Miskantus je poreklom iz istočne Azije gde raste kao samonikla biljka pod nazivom kineski šaš ili slonova trava. U zemljama zapadne Eprope od 2002. godine gaji se na preko 500 ha kao bioenergetski usev, a u Srbiji od 2005. godine na oglednim poljima, da bi se proširio i na komercijalnu proizvodnju na oko 100 ha.
Da bi se ostvarili visoki i stabilni prinosi miskantus za svoj rast i razvoj traži dosta vode pa su za njega pogodna vlažnija, delimično zabarena zemljišta. Optimalna pH zemljišta je 5,5-7,5 bez obzira da li se radi o peskovitim ili plodnim zemljištima. Što se tiče toplotnih uslova u prvoj godini je osetljiv na mrazeve, posebno u plićoj sadnji. Iz tog razloga preporučuje se dublja sadnja a u kasnijim godinama već je otporniji na niske temperature.
Miskantus ostaje na istom zemljištu oko 20 godina. Najbolji predusevi su mu prirodne trave i leptiranjače. Može uspevati i na površinama koje nisu pogodne za gajenje njivskih useva jer nema velike zahteve. Pred osnovnu obradu, u toku jeseni, trebalo bi zaorati odgovarajuću količinu stajnjaka ili siderata, na osnovu plodnosti zemljišta. Predsetvenu pripremu obaviti u proleće pred sadnju, a optimalan rok je sredina aprila. Pre sadnje ili posle nicanja biljaka mogu se uneti i NPK đubriva i to po 50 kg/ha azota, fosfora i kalijuma. Sadnja se obavlja kada prođe opasnost od mrazeva. Sade se odsečci rizoma dužine 10 cm, sa dva-tri okca. Optimalan broj biljaka se postiže sadnjom jednog do dva rizoma na metar kvadratni na dubinu od 10 cm. Potrebno je oko 15000 rizoma za 1 ha. Gušća sadnja pogodnija je za prve godine iskorišćavanja ali ne i kasnije godine korišćenja kada se biljke izbokore. Prihranjivanje se obavlja azotom pre izbijanja nadzemnih stabala. Najvažnije mere nege u prvoj godinmi su međuredno kultiviranje i okopavanje čim se pojave nadzemna stabla. U sušnom periodu potrebno je navodnjavanje. Tokom zime vrši se pokrivanje useva slamom da bi se zaštitio od izmrzavanja. U narednoj godini ponovo je važno mehaničko suzbijanje korova dok biljke ne pokriju međuredni prostor.
Jednogodišnja stabla, koja izbijaju iz rizoma, su uspravna, čvrsta, elastična i ne poležu, visine 3-4 m. U rizomima se tokom cele vegetacije nakupljaju hranljive materije koje će biljka u narednoj godini iskoristiti za porast novih stabala. Maksimalnu visinu biljke dostižu krajem septembra kada se na vrhu formiraju cvasti metlice. Tokom jeseni opada sadržaj vode u stablima i biljni asimilativi se premeštaju iz listova u rizome. Sledeće godine iz rizoma započinje rast novih stabala i listova kada zemljište dostigne temperaturu 10-12 0C.
Biljke dospevaju u tehnološku fazu tokom zime (januar-februar) pa se berba useva izvodi tokom februara kada stabla odbace listove i imaju najmanje vode. Košenje stabala se vrši rotacionim kosačicama ili silokombajnima. U prvoj godini prinos biomase je mali dok se u kasnijim godinama on povećava. U godinama maksimalne produkcije dobija se 10-25 t/ha stabala sa oko 30% vode. Pokošena stabla se vezuju u snopove, dosušuju na polju a zatim slažu pod nadstrešnice gde se čuvaju do dalje upotrebe.
Milica Popadić, savetodavac za ratarstvo
PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica