Bliži se početak setve strnih žita a količina pada je vrlo mala. Ovi usevi kod nas zauzimaju značajne površine i setvi se mora posvetiti pažnja. Ako je otežana osnovna obrada i priprema za setvu, može se raditi i redukovana setva jer nema uticaja na prinos.
Na tržištu ima u ponudi veliki broj sorata ali potencijal rodnosti ni približno se ne iskoristi. Pri izboru sortimenta a i vrste moraju se pre svega sagledati potrebe i veličina gazdinstva. Ne treba sejati pšenicu za ishranu stoke ako je već za to namenjen ječam i tritikal a to se dosta kod nas, obrnuto koristi. Dalje pri izboru treba birati sorte koje više odgovaraju tom podneblju (mikroklimi). Poslednje dve godine pored sorata pojavili su se i hibridi pšenice ali još uvek vlada nepoverenje u smislu odnosa količine semena za setvu i prinosa koji mogu da se postignu setvom hibrida. Hibrid pšenice nastaje ukrštanjem dve sorte gde dolazi do izražaja ta hibridna snaga koja se pre svega ispoljava u visokom istabilnom prinosu zrna, dobroj tolerantnosti na bolesti, dobroj fotosintezi zahvaljujući većoj lisnoj površini, velikom broju sekundarnih stabala-intezivno bokorenje (preko 15 produktivnih stabala po biljci), veliki broj dobro nalivenih zrna, veće mase, dobro razvijen korenov sistem, mala setvena norma. Umesto 250-300 kg/ha, norma kod hibridne pšenice je 80-100 kg/ha. Odnosno 150-170 klijavih zrna po m². Ipak je jako bitno pored deklarisanog semena , setvu obaviti u optimalnom roku.
PSSS Šabac Svetlana Zlatarić
Zlatarić Svetlana
Zlatarić Svetlana