Izbor položaja i priprema zemljišta za sadnju maline

Подизање воћних засада почиње са избором парцеле , воћне врсте и сорте која ће се садити , правилном припремом земљишта за садњу и избором квалитетног и здравог садног материјала. Што се тиче воћних врста за чију садњу су произвођачи заинтересовани ове јесени малина је веома актуелна јер је овогодишња цена била добра. Разлог повећања површина под малином 2015 и 2016 године била је последица добре цене на тржишту. Интересовање за садњу ове јесени је веће него у претходне три године мада не треба очекивати експанзију као у 2015 години.
Малини погодују дубока, плодна, растресита, пропустљива, слабо кисела земљишта ( pH 5,5 – 6,5 ), која садрже 0,20 % N, 8 – 10 mg P205 и 18 – 20 mg K20 на 100 грама ваздушно суве земље. Плитка, сува, слабо плодна, каменита, кисела и тешка земљишта не одговарају малини. Посебно је важно да се избегне гајење малине на земљишту где се задржава вода због њене велике осетљивости на сувишак воде у земљишту. У таквим условима може доћи до сушења услед недостатка кисеоника у земљишту а и повећана је опасност од напада пламењаче корена ( Phytophthora ).
Што се тиче експозиције малини највише одговарају северне, североисточне и источне експозиције. Такви положаји су хладнији и влажнији и више погодују малини него јужне југо-западне и западне експозиције. Положаје који су током већег дана а нарочито у послеподневним часовима окренути директном сунчевом зрачењу треба избегавати а
постављање мрежа за засену на таквим положајима је обавезна мера.
Малина има велике захтеве према води. Због тога пре подизања засада треба испитати могућност његовог наводњавања.
Посебну пажњу треба обратити на предусеве. Добре преткултуре за малину су стрна жита и махунарке. Нису погодне кромпир, парадајз, јагода, малина, купина. На свежим крчевинама не треба садити малине без одмарања земљишта од 3 – 5 година. Ледине које нису дуго разораване и на којима се никада није гајила малина су добар избор, на таквим парцелама мања је могућност заразе кореновог система малине.
Приликом избора парцеле мора се водити рачуна о близини пута, откупних места, хладњача као и о расположивој радној снази јер малина захтева доста радне снаге за бербу.
Малина се може садити од завршетка вегетације у јесен до почетка вегетације у пролеће. Предности јесење садње су у обнови кореновог система током зиме и бољем развоју садница са почетком вегетације. Међутим често временски услови током јесени недозвољавају адекватну припрему парцеле за садњу . Појединих година вегетација траје дуже па треба сачекати сазревање и опадање лишћа са изданака.Приликом узимања садног материјала треба обратити пажњу на еколошке услове И физиолошко стање малињака одакле се узимају саднице. Рано вађење садница поништава све предности јесење садње јер несазреле саднице имају слабији потенцијал и мање резервних материја у корену што се огледа у слабијем пријему и порасту током вегетације. Боље је садњу оставити за зиму или рано пролеће него садити несазреле изданке или садити на неприпремњеној парцели. На жалост већина нових засада малине се подиже узимањем садница из родних засада где нема здравствене контроле садног материјала а време И техника вађења садница препуштена је савести оних који те саднице продају. Због лакшег И бржег вађења саднице се често чупају па иако је земљиште растресито долази до кидања жила И оштећења подземних пупољака.

Припрема земљишта за садњу

После избора парцеле приступамо припреми земљишта за садњу, која обухвата следеће радове:

– Нивелисање терена – на оним парцелама где има микродепресија потребно је терен изравнати ради спречавања задржавања воде према којој је малина изузетно осетљива.

– Сузбијање корова – ово је обавезна мера на оним парцелама које су закоровљене. Корове треба сузбити пре подизања засада јер је касније то веома тешко и доста поскупљује производњу малине. Најлакше и најефтиније је корове уништити у току лета пре садње применом тоталних хербицида.

– Мелиоративно ђубрење – на основу агрохемијске анализе треба одредити потребне количине органских и минералних ђубрива. Од органских ђубрива користити 30 – 50 т/ha добро згорелог говеђег или овчијег стајњака.
У зависности од садржаја лакоприступачних облика фосфора
и калијума и формулације комплексног минералног ђубрива које користимо количине се крећу од 400 – 800 килограма по хектару.
Уколико се анализом утврди да је земљиште кисело потребно је извршити калцификацију. Потребно је унети од 3 – 5 т/ha млевеног кречњака у облику CaCO3 или 1.0 – 1.5 т/ha хидратног креча. Кречни материјал се уноси заједно са стајњаком. Уколико се не располаже са довољним количинама стајњака може се мања количина распоредити после орања и тањирања у правцу редова где ће се отварати канали за садњу и зафрезирати.

– Орање – после растурања стајњака, минералног ђубрива и кречног материјала приступа се орању на дубину од 30 – 40 цм бар месец дана пре садње.

Неколико дана пред садњу обавља се површинска припрема земљишта тањирачама, дрљачама , сетвоспремачима или фрезама.