Pravilna jesenja sadnja voćaka

Sadnice koje se posade u jesen tokom zimskog perioda se dobro ukorene, tako da korenov sistem sa prvim prolećnim danima dobro funkcioniše, biljka bolje startuje vegetaciju. Jesenja sadnja daje dobre rezultate i za sadnice sa prevremenim grančicama, zato što se uspostavlja bolja ravnoteža između nadzemnog dela i redukovanog korenovog sistema voćke. Sadnja u jesen se može obavljati sve dok se temperatura vazduha ne spusti ispod nule, odnosno da zemlja nije u smrznutom stanju. Za sadnju nije pogodna ni previše vlažna zemlja. Zasadi iz jesenje sadnje moraju biti adekvatno zaštićeni na mehanički i hemijski način od zečeva, poljskih miševa i drugih nepoželjnih uticaja. Međutim, jesenja sadnja nosi rizik od izmrzavanja sadnica, šteta od glodara i druge divljači, itd.
Sadnice koje se koriste za sadnju moraju biti zdrave, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delom. Sadnice ne smeju biti starije od dve godine. Za savremene intenzivne zasade koriste se sadnice sa prevremenim grančicama.
Neposredno pred sadnju svaka sadnica mora biti pojedinačno pripremljena. Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela. Duže žile treba skratiti na dužinu 15–20 cm i gledati da presek bude što manje kos da bi rane što lakše zarasle. U slučaju prolećne sadnje, preporuka je da se sadnice drže u vodi (sa dodatkom insekticida i fungicida) 12–24 časa. U drugim situacijama, preporučljivo je da se neposredno pre sadnje koren potopi u smešu goveđeg stajnjaka i ilovače u koju se doda određena količina bakarnog preparata radi dezinfekcije.
Ukoliko je zemljište prethodno dobro pripremljeno tj. duboko orano ili podrivano, a vrši se đubrenje u rupu, onda se kopaju rupe 60×60 cm. Ako se ne đubri u rupu a zemljište je dobro pripremljeno, dovoljno je kopanje rupa 40×40 cm.
Za sađenje voćaka potrebno je više radnika. Prvi posao je da se sadnice raznesu do iskopanih rupa. Osoba koja nagrće zemlju treba prvo motikom da nagrne rastresite zemlje u rupu do visine gde će biti korenov sistem. Druga osoba postavlja voćnu sadnicu na nagrnutu zemlju tako da korenov sistem bude pravilno raspoređen. Dubina sadnje sadnice treba da bude do visine do koje su sadnice bile u rastilu. Visina spojnog mesta treba da bude 10–20 cm iznad zemlje, što zavisi od sorte. Jedino se na peskovitom zemljištu voćke sade 5–10 cm dublje. Pošto se sadnica postavi na određenoj dubini, onda osoba koja nagrće zemlju nagrne motikom rastresitu zemlju na žile, pa je dobro nagazi. Ukoliko pre toga nije izvršeno đubrenje, onda se preko te zemlje stavi 5–10 kg dobro zgorelog stajnjaka I onda se opet preko njega stavi sloj zemlje i dobro nagazi. Kada je jesenja sadnja, oko sadnice treba nagrnuti malo zemlje tj. napraviti humku. Kada se voda upije u zemlju, udubljenje se pokrije sitnom zemljom kako bi se sprečilo isparavanje vode iz zemljišta. U savremenim zasadima se odmah nakon prolećne sadnje uključuje sistem za navodnjavanje. Ovako posađene voćke se bolje primaju, brže razvijaju i ranije prorode.
Veljko Stepanović
dipl. ing. voćarstva i vinogradarstva