Remotantnost maline

Remontantne sorte maline (stalnorađajuće, dvorodne) sve više zauzimaju mesto u proizvodnji maline u svetu. Najviše se gaje u Cileu, zatim u Poljskoj, Mađarskoj i SAD-u. Imaju niz prednosti u proizvodnji, ali i dosta nedostataka u odnosu na jednorodne sorte, što je glavni razlog njihovog
relativno malog procentualnog učešća u ukupnoj proizvodnji maline u svetu.
Ove sorte su namenjene prvenstveno svežoj potrošnji, ali se viškovi mogu
zamrzavati (mada ne daju isti kvalitet zamrznutog proizvoda kao jednorodne
sorte) ili koristiti u drugim vidovima prerade.
Prednosti remontantnih sorti maline nad jednorodnim se zasnivaju pre
svega u proširenju areala gajenja maline u manje pogodnim područjima u agroekološkom
smislu, odnosno tamo gde izdanci jednorodnih sorti izmrzavaju pod
uticajem niskih zimskih temperatura. Druga velika prednost je niže investiciono
ulaganje u podizanje zasada, koje uključuje manje sadnica po 1 ha i postavljanje
jednostavnijeg i jeftinijeg naslona. Ostale prednosti ogledaju se u produženoj
sezoni berbe od 2 do 3 meseca i u periodu kada je daleko manje svežih malina
na tržištu, zatim u mogućnosti mašinske berbe itd. Praktično, gajenje remontantnih
sorti maline može se smatrati jednogodišnjom proizvodnjom.
Nedostaci remontantnih sorti se ogledaju u nižim prinosima, koji u nepogodnim
ekološkim uslovima iznose 7 do 9 t/ha, manjoj upotrebnoj vrednosti
ploda (većina sorti tamni pri zamrzavanju), čestom nedozrevanju veće količine
plodova (posebno ako rano nastupi hladna jesen), obaveznom navodnjavanju,
postavljanju zasene u vreme cvetanja i zrenja u toplijim krajevima itd.
Za sada, najzastupljenije u proizvodnji su sorte: Heritidž
(Heritage), Polka (Polka), Polana (Polana), Otm Blis (Autumn Bliss), Himbo
top (Himbo Top) i Erika (Erika)
Goran Đorđević, PSSS Smederevo