Vrednost odmah zaoranog stajnjaka je 100 odsto, ukoliko ga zaoremo 6 sati posle rasturanja njegova vrednost je oko 80 procenata, posle 24 sata od izvoženja gubici se povećavaju i do 30 procenata , a četiri dana posle rasturanja njegova vrednost je praktično prepolovljena. Pre svega, dolazi do gubitka amonijaka isparavanjem, što značajno utiče na hranljivu vrednost ovog organskog đubriva. Zato izvoženje i zaoravanje stajnjaka treba dobro organizovati tako da izvoženje, rasturanje i zaoravanje budu sinhronizovani, kako bi se gubici sveli na minimum.
Sa druge strane, optimalno vreme zaoravanja stajnjaka zavisi od klime i njegove zrelosti. U aridnoj i semiaridnoj klimi stajnjak može da se primeni znatno pre setve, a na peskovitim lakim zemljištima izvoženje i zaoravanje treba približiti vremenu setve. U lakšem zemljištu i u vlažnijoj klimi razlaganje je brže ali zbog zbog toga može doći do ispiranja hraniva u dubjje zemljišne slojeve. U sušnoj klimi, na teškim tipovima zemljištima, kao što su uglavnom uslovi u našim krajevima, stajnjak za jare kulture trebalo bi zaoratii u jesen, a u vlažnijim uslovima i na lakšim tipovima zemljištima u proleće.
Dobro zgoreli goveđi stajnjak ima oko 0,6 procenata azota, oko 0,3 odsto i kalijuma koliko i azota., pa se može reći da ne sadrži značajne količine makroelemenata koji utiču na ishranu biljaka. Zbog toga ratari bi u jesen ili zimu, prilikom osnovne obrade zemljišta za ozime i jare kulture u narednoj godini trebalo da zaoru i preporučenu količinu mineralnih NPK đubriva.
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan