Zadrugarstvo u Evropskoj Uniji

Zadrugarstvo u Evropskoj Uniji je vrlo razvijeno. Tipično za zemljoradničko zadrugrstvo u razvijenim zemljama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa. Sredinom 80-ih godina XX veka, u EU više od poloivine prometa poljoprivrednih proizvoda bilo je usmereno ili kontrolisano preko zadrugaOko 246.000 registrovanih zadruga u EU zapošljava 4,8 miliona ljudi i ima 133 miliona članova zadruga, što znači da je skoro svaki treći građanin član neke zadruge.
U zemljama Zapadne Evrope karakteristična je specijalizacija zadruga Tako, specijalizovane mlekarske zadruge u Austriji, Danskoj, Francuskoj i Švedkoj čestvuju sa više od 90 odsto na tržištu mlečnih proizvdoa. Učešće zadruga na tržištima mesa najviše je u Danskoj – 90 procenata, u Finskoj iznosi 69, a u Švedskoj 40 odsto
Procesi integracija među zadrugama ostvaruju se na više načina, među kojima je najčešće njihovo spajanje u jedno pravno lice, ali je česta pojava i objedinjavanje prometne funkcije u jednom subjektu sa više zadruga. U tom kontekstu, u Nemačkoj je broj zadruga sa 20.926 (1960. godine) , smaljen na 4.044 zadruge u 1999. godini. Istovremeno ukupan promet Rajfajzenovih zadruga u toj zemlji porastao je sa 8,7 na 38 milijardi maraka. Cilj udruživanja proizvođača je obezbeđivanje sigurnosti i konkurentnosti na tržištu, uz ostvarivanje rasta ekonomske dobiti u poslovanju