Procena energetskog statusa na osnovu odnosa koncentracije proteina i masti

Na osnovu koncentracije proteina i masti u mleku i njihovog međusobnog odnosa može se ustanoviti energetski status krave i neophodne korekcije ishrane da bi se ona dovela u stanje uravnoteženog energetskog bilansa.
Ukoliko je koncentracija proteina u mleku viša od 32 g/l (3.2%), a masti između 35 i 45 g/l (3.5-4.5%), znači da su krave u stanju uravnoteženog energetskog balansa.
Ukoliko se koncentracija masti mleka povećava, a koncentracija proteina mleka smanjuje, to znači da su krave u izraženijem negativnom energetskom bilansu na početku laktacije i stoga pokreću sopstvene rezerve masti da bi nadoknadile energetski deficit. To rezultira povećanjem masnih kiselina u krvotoku, koje se koriste kao prekursori za lipogenezu u mlečnoj žlezdi.
Ukoliko je koncentracija masti i proteina mleka manja od 35 (3.5 %) odnosno 32 g/l (3.2 %) to znači da krave nisu hranjene u skladu sa proizvodnim potrebama. Zbog načina ishrane, veća koncentracija proteina u mleku je češća kod krava na kraju laktacije. Ako se kod tih krava utvrdi i porast sadržaja masti u mleku to može da ukaže na preobilnu ishranu kabastim hranivima. Ako je porast proteina u mleku krava na kraju laktacije praćen smanjenim sadržajem masti mleka to ukazuje da su krave preobilno hranjene koncentrovanim hranivima, odnosno da su pregojene.
Određivanje koncentracije proteina i masti u mleku je veoma pouzdan i racionalan postupak za utvrđivanje energetskog statusa krava. Ovakva ispitivanja je dovoljno obaviti samo u uzorcima mleka dobijenim u jutarnjoj muži.
Kod krava holštajn rase postoji potreba da se ovi parametri odrede i u uzorcima mleka večernje muže. Pri tome se mogu koristiti zbirni ili pojedinačni uzorci mleka. Na farmama na kojima postoji neujednačenost genetskog potencijala stada, prednost ima procena energetskog statusa analizom rezultata iz pojedinačnih uzoraka jer se na taj način individualno procenjuje svaka životinja. Upotreba pojedinačnih uzoraka mleka se preporučuje na novoformiranim farmama radi uspostavljanja referentnih vrednosti za zapat.
Procena snabdevenosti krava energijom i proteinima vrši se na osnovu koncentracije uree i proteina u mleku, a procena energetskog statusa na osnovu koncentracije proteina i masti. Nedostatak ovog dijagnostičkog postupka je u tome što se ne može koristiti kod krava u fazi zasušenja kada započinju promene u metabolizmu koje mogu da ukažu na stepen pripremljenosti životinja za predstojeću laktaciju. Zbog načina ishrane, veća koncentracija proteina u mleku je češća kod krava na kraju laktacije.
Kukuruzna hraniva (cela biljka, zrno, silaža) u odnosu na travu sadrže manje proteina i više energije, imaju manju razgradivost u buragu i u većem procentu fermentativno se razlažu. Kombinacijom krmnih i kukuruznih hraniva, kukuruzna hraniva dodaju energiju i proteine krmnim obrocima, naročito kod krava visoke mlečnosti, omogućavaju veću potršnju i bolje iskorišćavanje svežih voluminoznih hraniva.
Za visoku proizvodnju mleka treba uvek, uz osnovna hraniva sa većom količinom lako topivih i svarljivih proteina, u obrok dodati odgovarajuću količinu proteina sa kvalitetnim aminokiselinama koje su stabilnije u buragu (30-40% od ukupnih proteina). To su uglavnom proteini biljnog porekla: tostirana soja, sojina sačma i ljuska, kukuruzni gluten i sl. Nešto nižu stabilnost u buragu imaju proteini suncokretove i repine sačme.
Od energetskih hraniva u obrok treba dodati kvalitetnu kukurznu silažu, krupnije samleveno zrnevlje žitarica, posebno kukuruznu prekrupu (koja se u buragu sporije razlaže), suve repine rezance i sl.

mr Violeta Petrović-Luković
PSSS Kragujevac