Upotreba aronije
(Aaronia melanocarpa) je listopadni grm, bujnog rasta, koji se orezivanjem može oblikovati u manje drvo. Svrstava se u grupu jagodičastog voća. Često se gaji kao ukrasna biljka. Ima visok stepen otpornosti na mraz. Otporna je na sušu, insekte, zagađenja i bolesti i zato ne zahteva prskanje preparatima za zaštitu bilja. Oprašuju je pčele i vetar. Plod je mala bobica, pomalo oporog , slatko-kiselkastog ukusa i crvenog mesa. Odgovaraju joj manje plodna zemljišta, osim peščanih, glinovitih i močvarnih. Ako je posađena u vrtu, aronija će već druge godine cvetati a prve plodove daće u jesen. Plodova će biti više ako raste na hranljivom zemljištu. Orezuje se prema potrebi, da bi se omogućilo podmlađivanje. Medonosna je biljka. Najzastupljenije su: Crvenoplodna aronija (Aronia arbutifolia), Crnoplodna aronija (Aronia melanocarpa), Ljubičastoplodna aronija (Aronia prunofolia). Koristi se za spravljanje sokova, sirupa, džemova (u kombinaciji sa jabukom i šljivom), kompota, likera, rakija, vina, kao fil za čokolade. Takođe se koriste kao začin i boja u pićima i jogurtima. Sok je prijatnog osvežavajućeg ukusa. Osim u ishrani, plod aronije ima veliku primenu i u farmaceutskoj industriji. Bogat je antocijaninom, sadrži vitamine A, B, C, E, P, minerale kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, jod, magnezijum, mangan, molidben. Brojna istraživanja pokazuju da je količina antioksidansa u plodu aronije znatno veća nego u namirnicama kao što su borovnica, brusnica ili kupina. Zbog supstanci koje odstranjuju teške metale iz tela, aronija se preporučuje bolesnicima obolelim od raka, onima koji su bili podvrgnuti težoj operaciji, kao i rekonvalescentima. Plodovi aronije sadrže i veliku količinu karotena, koji štiti ćelije od oštećenja, a kožu od opasnih opekotina od sunca.
PSSS Kruševac, Dragana Andrejić
Andrejić Dragana
Andrejić Dragana