Ervinia napada sve organe voćaka: cvetove, lišće, mladare, grane, stablo pa čak i koren. Zaraženi cvetovi postaju tamnomrki, liče kao da su izmrzli ili oboleli od monilije, venu, suše se i opadaju. Zatim patogen se širi kroz cvetnu dršku, zahvatajući lišće i mladare.
Lišće nekrotira, dobija crnu boju i suši se, ali ne opada već ostaje na stablu. Oboleli mladari se takođe suše i dobijaju mrku, zatim crnu boju i savijaju se u vidu pastirskog štapa.
Plodovi se takođe suše i nekrotiraju i ne opadaju kao i lišće, već ostaju na granama.
Zaštita od ervinije je jako teška i složena. Preventivne mere koje se mogu sprovesti su odsecanje obolelih grana na 10-20 cm ispod vidljivog mesta zaraze, zatim vađenjem čitavih stabala. Preseke treba dobro zaštiti formalinom i rastvorom bakarsulfata.
Zatim mogu se sprovesti i karantinske mere uvoza sumnjivog sadnog materijala i zaraženih plodova. Takođe jedna od mera je i gajenje otpornih sorti.
Kako efikasnih baktericida za suzbijanje ervinije preporučuju se preparati na bazi Bakra.
Trebalo bi prilikom rezidbe dezinfikovati makaze prilikom prelaska sa stabla na stablo. ( u većim zasadima je ovo nemoguće)
Uklanjati i spaljivati granje nakon rezidbe.
Vršiti dezinfekciju stabla preparatima na bazi Bakra u jecen i u proleće
Tokom cvetanja (najosetljivija faza) mogu se koristiti preparati na bazi Bakar-hidroksida u deset puta manjoj dozi od prepoporučene. Ovo bi trebalo da se izvodi bar tri puta u toku cvetanja.
U poslednje vreme se koriste i fungicidi na bazi Fosetl – aluminijuma, nekoliko tretmana po cvetanju.
Jovičić Marinko
Jovičić Marinko