SILIRANJE CELE BILJKE KUKURUZA

Silaža predstavlja ključno kabasto hranivo u obroku preživara i od kvaliteta njene pripreme zavisi profitabilnost jedne farme.
Faktori koji u najvećoj meri utiču na efikasnost siliranja i kvalitet silaže su:
– vrsta useva,
– faza zrelosti pri košenju,
– visina košenja,
– dužina sečenja,
– vrsta silo objekta,
– brzina i način punjenja,
– sabijanje mase,
– vremenska usklađenost svih faza siliranja,
– način zatvaranja-izuzimanja,
-vremenske prilike,
– dodaci/inokulanti,
– dobro obučeni radnici,
Program pripreme silaže počinje planiranjem godišnjih potreba, odabirom parcele, kvalitetnom pripremom zemljišta, pravilnim đubrenjem i na kraju izborom pravog hibrida za pripremu silaže.
Kukuruz se silira u fazi voštane zrelosti zrna. Najbolje vreme za siliranje je kada se mlečna linija na zrnu kukuruza nalazi na 1/3 do 1/2 od vrha zrna. Tada cela biljka ima ukupno između 30-40% suve materije. U toj fazi je najpovoljniji udeo klipa u masi cele biljke i kreće se i do 40%. Ako se ubiraju biljke sa nižim udelom suve materije, znatno se smanjuje prinos po jedinici površine. Idealno je ako se silira sa 35% suve materije jer se dobija oko 95% od ukupnog mogućeg prinosa.
Ako kasnimo u spremanju silaže to za sobom povlači i povećanje % suve materije, dovodi do toga da zrno postaje veoma tvrdo, i da se svarljivost smanjuje zbog porasta zastupljenosti celuloze u biljci.
Posle kasne voštane zrelosti prinos suve materije opada, jer se stabljike lome, klipovi otkidaju, a list gubi. Takođe, nakon kasne voštane zrelosti menja se i opada kvalitet nakupljene suve materije, posebno se povećava sadržaj lignina što direktno utiče na smanjenje svarljivosti silaže i time smanjuje njeno iskorištenje.
Osnovne greške koje proizvođači prave kod pripreme silaže:
• Neadekvatna faza zrelosti biljke (previše zelena ili previše suva biljka)
• Neadekvatna visina košenja biljke (treba da bude 25-30cm)
• Neadekvatna dužina sečenja biljke koja se određuje na osnovu sadržaja suve materije (suvlja biljka-kraći odsečak, veća vlažnost-duži odsečak – 0,5-5cm)
• Neadekvatno gnječenje mase i zrna kukuruza (svako zrno mora biti nagnječeno)
• Neadekvatno skladištenje u silojami
• Neadekvatno gaženje (jama se puni od čela pa unazad pod kosinom u slojevima ne debljim od 10-15cm)
• Neadekvatna pokrivka
• Neadekvatno izuzimanje
Košenje kukuruza podrazumeva, ulazak mašinama u parcelu, odsecanje i mlevenje biljke. Visina kosidbe biljke ne varira jedino od visine hibrida koji je posejan, jer se procenat celuloze koja nije ili je veoma malo svarljiva, nalazi u prve 3 do 4 internodije. To je drvenasti deo biljke koji uopšte nije koristan i njegova visina je oko 30cm i to je minimalna visina na koju bi kukuruz trebalo kositi. Drugi problem je i taj što usled padanja kiše, kišne kapi prskaju i nabacuju zemlju na samo stablo, a poznato je da je najveći neprijatelj za preživare ujedno i stanovnik zemljišta – klostridija. To je drugi razlog zboč čega visina košenja treba da bude minimum 30cm.
Dužina sečenja
Dužinu sečenja mase treba planirati na osnovu sadržaja suve materije u silo masi. Pravilno je da se suviše zelena masa mora seći na parčiće od 3 do 5cm, kako ne bi dolazilo do pravljenja kaše u trenču prilikom gaženja, sa jedne strane, i ceđenja biljnih sokova sa druge strane.
U narednoj tabeli može se videti optimalna dužina odsečka i zavisnosti od % suve materije.
FAZA ZRELOSTI SUVA MATERIJA DUŽINA SEČKE
Mlečna 20-25 3-5
Mlečno-voštana 25-30 1-3
Voštana 30-35 0,5-1
Kod mašina koje poseduju gnječilice, zazor valjaka se šteluje na 1-3mm, kako bi došlo do gnječenja svakog zrna. Nenagnječeno zrno ne može dobro da fermentiše, ne pomaže razvoj mlečnokiselinskih bakterija i predstavlja samo gubitak u proizvodnji. Ako se uzme u obzir da je sadržaj zrna u siliranoj masi minimum 10%, a da jedan kilogram zrna može u dobro izbalansiranom obroku da obezbedi i preko 2 litra mleka, dalja objašnjenja nisu potrebna.
Kod mašina koje nemaju gnječilice, potrebno je smanjiti zazor noževa i kontranoževa, a zatim odsečak raditi ispod 0,8cm. Time se obezbeđuje sigurno gnječenje zrna, obezbeđuje bolji tok fermentacije, što za rezultat ima bolju svarljivost mase.
U sušnim godinama, ne treba čekati klip kojeg možda neće ni biti, te je sa siliranjem potrebno krenuti dok je biljka u zelenoj fazi, jer kasnije, pored toga što nemamo klip, nećemo imati ni biljku odgovarajućeg kvaliteta.
Transport od njive do silo jame mora biti što brži , kako kombajni na njivi ne bi dugo čekali, a masa ne bi prelazila u kritičnu fazu zrelosti.
Nasipanje i gaženje
Nasipanje silo jame mora biti u slojevima debljine 10-15cm. Tako nabačen sloj, mora se prvo rasplanirati, a zatim gaziti i sabijati. Pravilno gaženje kod dvostranih silo jama se obavlja tako da se na sredini mase formira blago udubljenje, kako bi se sile gaženja bile usmerene ka zidovima trenča koji se najčešće kvari usled neadekvatnog gaženja. Do ovoga često dolazi jer traktoristi ne žele da prilaze zidovima kako ne bi cepali gume na traktorima. Kod trostranih silo jama, postupak gaženja je isti, stim što se masa nasipa od čela jame u slojevima pod nagibom.
Ovim se postiže da sile pritiska deluju, kako na ivice silo-jame, tako i na čelo, i izbegava se kvarenje hrane.
Viina nasipanja
Visina nasipanja silo-jame, mora biti tolika, da se ivični zidovi jame premaše minimum 30 do 40cm, a pred sam kraj ubacivanja mase, kada su ivični zidovi premašeni, na sredini se vrši popuna masom, tako da masa bude ispupčena u dnosu na ivice jame. Ovo se radi iz razloga da bi se nakon pokrivanja, obezbedilo silaženje vode sa mase, i izbeglo zadržavanje iste u sredini.
Inokulanti za silažu
Korištenje bakterijskih inokulanata za pojačanje korisne fermentacije i bolje čuvanje silaže je široko rasprostranjeno u praksi. Pokazalo se da bakterijski inokulanti značajno smanjuju gubitak suve materije i čine mnogo efikasniji proces fermentacije povećavajući hranljivu vrednost silaže. Na taj način povećava se produkcija mleka za oko 60 do 80 litara/ toni silaže.
Efekat korišćenja inokulanata na fermentaciju i hranjivu vrednost silirane cele biljke kukuruza je:
– značajno povećanje u očuvanju suve materije,
– snižena pH vrednost u toku fermentacije i nakon izlaganja aerobnim uslovima,
– smanjeno kvarenje silaže.
– smanjeno zagrevanje silaže,
– smanjenje količine azota u obliku amonijaka,
– povećanje svarljivosti obroka.
Pakovanje-sabijanje silaže
Sabijanje silaže je od velike važnosti za brzo oduzimanje kiseonika iz silažne mase i počinjanje anaerobne faze. Istiskivanjem kiseonika iz silažne mase sprečava se rast aerobnih mikroorganizama, kao što su kvasci, plesni, buđ i truležne bakterije koje loše utiču na kvalitet silaže i proizvodnju kao i zdravlje životinja.
Gustina pakovanja zavisi od težine traktora, vremena utrošenog na pakovanju (1 – 3 minuta/toni), sadržaja suve materije u silaži (idealno 30-35%), debljine slojeva pri rasplaniravanju (idealno 15 cm). Stepen sabijanja ima direktan uticaj na gubitak suve materije tokom fermentacije i nakon otvaranja silaže.
Zatvaranje silaže
U tehnologiji siliranja, za zatvaranje silaže, uglavnom se koristi plastična folija. Gubici suve materije u silaži koja nije pokrivena u odnosu na zatvaranje plastičnom folijom su ogromni. U prvih 1m površinskog sloja koji nije zatvoren folijom, oko 70% suve materije je izgubljeno u poređenju sa zatvorenom silažom gde su gubici oko 15%. Folija sprečava da silaža bude nakvašena padavinama što u prvih 30 cm izaziva potpuno trulenje silaže sa lošim posledicama po zdravlje životinja ako se ista koristi u ishrani.
Da bi se folija “priljubila” uz silažu najbolje je preko nje staviti tanak sloj peska (5-6 cm), ili zemlju, stare automobilske gume i dr.
Izuzimanje silaže
Pri otvaranju silosa silaža se izlaže uticaju vazduha. Tada silaža postaje idealna sredina za porast kvasaca, plesni i drugih truležnih mikroorganizama što rezultira sekundarnom fermentacijom. Silaža se ponovo zagreva što je više izraženo kod loše pripremljene silaže. Da bi se to smanjilo, front izuzimanja silaže treba da bude ravan i gladak od dna do vrha. Dnevno treba izuzimati sa cele površine minimalno 15 do 30 cm (u zimskom periodu), a
leti 40 cm i više.
Kod izuzimanja silaže treba ići odozgo na dole sloj po sloj da se silaža ne uruši ili naprave pukotine kroz koje prodire vazduh i stvara sredinu pogodnu za buđ i za stvaranje mikotoksina.

Aerobno propadanje silaže rezultira gubicima suve materije, energije, proteina, šećera itd. Pri tome se stvaraju štetne materije kao što su mikotoksini, amonijačni azot i alkohol.
Aerobna stabilnost inokulirane silaže je bolja i u proseku iznosi oko 90 sati, a ona koja nije tretirana 60 sati.
Aerobna nestabilnost je ustanovljena onda kada je temperatura silaže porasla za više od 1 stepen iznad temperature vazduha.