Koliko je korisna zelena rezidba

Zelena (letnja) rezidba jedan je od važnih pomotehničkih zahvata u savremenoj voćarskoj proizvodnji bez koje nema kvalitetnog prinosa.

Obično se sprovodi sredinom leta(jul-avgust) u voćnjacima koji su intenzivnoj proizvodnji tj.u voćnjacima u kojima su voćke kalemljene na savremenu podlogu, koja im omogućava slabiji vegetativni rast. Kod ekstezivnih voćnjaka nije isključena, ali ju je teško sprovesti zbog veličine stabla. Prilikom odluke da li obaviti zelenu rezidbu ili ne, treba obratiti pažnju na dve stvari. Prvo, voćka mora ispuniti uslov da ne rodi na vršnim pupoljcima, jer se rezidbom voćaka toga tipa postiže suprotan učinak na prinos. Drugi uslov je da voćka ima dobru energiju(zelenu masu). Odstranjivanjem grana s lišćem na voćki redukuje se sposobnost stvaranja hranljive materije i samim tim se dodatno oslabljuje.

Pozitivan učinak zelene rezidbe u narednoj vegetaciji ogleda se na način da deo preostalih pupoljaka prelazi iz vegetativnih u generativne te sledeće godine voćka ima veći broj cvetova i potencijalno više plodova. Postoje dve važne činjenice koje potvrđuju pozitivan uticaj zelene rezidbe na voćki. Prvi je da se takom rezidbom pospešuje stvaranje generativnih pupoljaka za sledeću vegetaciju i drugi, da sa tim postupkom pospešuje kvalitet plodova u toj vegetacionoj godini na način da se smanjenjem lisne mase ujedno smanjuje yasenjenje plodova. To ima pozitivan uticaj, jer većom insolacijom plodova oni postaju krupniji, nakupljaju više šećera i boja im postaje izraženija. Proređivanjem krune olakšava se berba i smanjuje mogućnost infekcije patogenima, zbog smanjenja relativne vlage unutar krune.

Prema tome, preporuka je struke da se taj zahvat, ako uslovi omogućavaju, obavi.

Nebojša Brzaković dipl. ing, poljoprivrede
[/left]