Ovih dana, bio sam intenzivno uključen u žetvu na Pešterskoj visoravni, pa sam zapazio jednu staru malo poznatu populaciju jarog dvoredog ječma-Buškat.
Na osnovu podataka dobijenih od strane proizvođača; dužina gajenja, obim proizvodnje, pogodnost za gajenje, kvalitet, značaj koji ima za gazdinstvo itd. može se zaključiti da je, Buškat – jari dvoredni ječam, jako vredna kultura koja se zadržala do današnjih dana.
Buškat je lokalna populacija jarog dvorednog ječma. Formira stabljiku visoku oko 100 cm. Na ovom području gaji se više od 70 godina. Nije poznato odakle je i kada dospjela. U ekstenzivnim uslovima proizvodnje daje dobre prinose zrna i slame. Zrno je srednje veličine i lako se vrše. Buškat je veoma lagan i zahvalan za proizvodnju. Ne poleže, osim u vlažnim godinama i pri obilnijem đubrenju, a prilično je otporan na bolesti. Koristi se u ishrani ljudi i domaćih životinja. Ova populacija je nedovoljno čista jer sadrži primese lokalnih populacija ovsa i raži koje se takođe gaje na ovim prostorima.
S obzirom da se Buškat do sada najčešće gajio u ekstenzivnim uslovima brdsko planinskog područja, pokazalo se, da sa poboljšanom agrotehnikom mogu ostvariti značajno veći prinosi zrna, ali i bolji kvalitet, nego što je to bio slučaj do sada. Pošto je izvjesno da se na ovu populaciju može ozbiljno računati i u budućnosti, to bi bilo izuzetno važno da se ona reselekcijom dovede do potrebnog nivoa autentučnosti i kao takva uvrsti na nacionalnu listu čuvanih sorti.
Ejupović Smail
Ejupović Smail