ZAŠTITA VOĆAKA OD DIVLJAČI I GLODARA- Slavica Stojkić

ZAŠTITA VOĆAKA OD DIVLJAČI I GLODARA

Velike štete na mladim sadnicama u toku zime mogu da naprave zečevi i srne, pa je zaštita od divljači obavezna mera. Zečevi prave štete hraneći se korom voćki, dok se srne hrane jednogodišnjim letorastima koje mogu oštetiti do osnove.Srndaći rogovima gule koru sa voćaka. U zimskom periodu, kada je veliki sneg a posebno pri mrazu, kada se stvori čvrsta kora, zec lako dohvati i niže grane, koje u znatnoj meri ošteti. Oštećenja od zeca su glatka, a ona koja je napravila srna su hrapava, oštećena stabla izmrzavaju tokom zime. Najbolja zaštia od divljači je ograđivanje celog zasada pletenom žicom.U onim mestima gde ima srna treba obratiti pažnju na visinu ograde, ako je to neophodno postaviti jedan red bodljikave žice iznad ograde.Pri postavljanju ograde voditi računa da ona bude uz zemlju kako se zečevi ne bi provlačili. Kontrolu treba redovno vršiti naročito u toku zime.Umesto žice može se koristiti PVC folija koja je i jeftinija a crna boja i neprozirnost ove folije sprečava vizuelni kontakt divljači sa voćkama. Dobar način zaštite mladih voćaka od zečeva je obavijanje stabala plastičnom mrežicom. Na tržištu postoje mrežice za tu namenu. Rstegljive su i lako savitljive, lako se stavljaju oko stabala,i mogu se koristiti više godina. Mogu se upotrebiti i plastične mrežice koje se koriste u građevinarstvu, kao i trake od natron papira koje se pričvrste.U proleće se natron trake skidaju, dok plastične mogu ostati ili se samo spuste da bi mladari mogli normalno da se razvijaju iz pupoljka koji su prekriveni mrežicom. Za zaštitu stabala od zečeva koriste se i hemijska sredstva ( repelenti) koja svojim mirisom odbijaju divljač. Ova sredstva se koriste u jesen. Premazivanje se ponovi tokom zime kada je temperatura iznad 5 stepeni.
Glodari su prisutni svuda, kako u ruralnim tako i u urbanim sredinama. U polju, u usevima, voćnjacima, vinogradima, štajama, ambarima, magacinama i kancelarijama.Ubrajaju se u grupu povremeno ekonomski značajnih do vrlo značajnih štetočina.Poslednjih godina dolazi do njihovog prenamnožavanja i pojave šteta na velikim površinama. Štete koje mogu naneti su nemerljive. Uništavanje useva, oštećenja zasada, zagadjenje uskladištenih proizvoda kao i njihovo oštećenje.Oni su i vektori brojnih bolesti. Jesen je godišnje doba koja je najpogodnija za životni ciklus glodara.U potrazi za hranom migriraju na površine u kojima se hrana nalazi u velikim količinama.Kod nas su dominantne i štetne vrste: poljska voluharica, poljski miš, hrčak, slepo kuče. Njihova brojnost je u direktnoj vezi sa štetama koje nanose, na osnovu kojih se može utvrditi prag štetnosti a na bazi toga se i preduzimaju mere njihovog suzbijanja.Kod glodara se vrste razlikuju po načinu oštećenja koje prave i biljkama koje preferiraju, pa se po znacima napada može utvrditi o kojoj se vrsti radi.
Od rodenticida se koriste klasični akutni rodenticidi i antikoagulanti, koji se mogu naći u prodaji ili napravljeni u sopstvenoj režiji.Od klasičnih rodenticida najširu primenu ima cinkfosfid (Cink fosfid mamak) i to za poljsku i podzemnu voluharicu i poljske miševe. Fosforvodonik (Arrex patrone) se koristi za vodenu voluharicu.Od antikoagulanata za sve spomenute glodare, preporučuju se preparati na bazi varfarina, bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona.Pored klasičnih rodenticida i antikoagulanata, postoje novi, ekološki povoljni rodenticidi na bazi vitamina D i oligoelemenata Se. Poljske glodare treba suzbijati pravovremeno i organizovano, obuhvatajući što veće površine.

Savetodavac Slavica Stojkić