Namena i značaj čekališta kod držanja krmača

Namena i značaj čekališta kod držanja krmača.

Čekalište je posebno odeljenje u uzgoju priplodnih krmača i nazimica koje je namenjeno za smeštaj ovih kategorija posle obavljene kontrole –utvrđenog osemenjavanja i izlaska iz bukarišta.U ovom objektu( odeljenju ) ostaju sve do momenta pevođenja u prasilište , a to je pred sam kraj bremenitosti-na 7 dana od predviđenog prašenja. U čekalištu krmače i nazimice provode najduži period suprasnosti, koji zavisi isključivo od toga kada ova grla napuštaju bukarište: sa 3 nedelje ili posle 6 nedelja od konstatovanog osemenjavanja.
Život u čekalištu za krmače i nazimice može da se organizuje na 2 načina :
1) Držanjem pojedinačno (individualno ) u kavezima;
2) Držanjem u organizovanim grupama ( u boksovima);
Pojedinačno držanje krmača u čekalištu je u standardnim kavezima najčešćih dimenzija: dužine180 (200), širine 65(70) i visine 100 (110) cm. Ovo držanje ima dosta prednosti, kao što su individualna nega i ishrana, olakšana kontrola.. Primarna prednost je svakao sprečavanje međusobnog uznemiravanja i povređivanja krmača u ranoj fazi oplođenosti, a to obuhvata vreme kada je plod u formiranju i kada je najosetljiviji.Ova faza prati fiziološki proces oplodnje traje 35- 40 dana.Međutim ovaj tip držanja ima i očiglednih nedostataka . Pošto je krmačama onemogućeno kretanaje u ovakvom smeštaju, to za posledicu ima slabljenje kondicije ali i sveopšte otpornosti organizma što može negativno da utiče na kasnije proizvodne faze, zdravstveno stanje i na životni vek krmača. . Iz tog razloga se sve više uvodi čak i zakonska obaveza da se krmačama jednim delom pruži mogućnost kretanja u čekalištu.
Grupno držanje postaje sve značajnije u poslodnje vreme, jer se na ovaj način obezbeđuju povoljniji uslovi u bitnim segmentima držanja, a to su zdravstveno stanje i kondicija krmača (priplodna i telesna). Kod ovog modela formiraju se stalne grupe, koje se tako grupno prevode. Ovo ujedino omogućava da se bolje iskoriste i postojeći stari objekti na gazdinstvima i farmama. Poslednjih godina grupno držanje se širi i zbog sve veće i sigurnije primene automatskih stanica za programiranu ishranu.Međutim i ovaj model držanja ima svojih mana i nedostataka. Osnovni problem predstavlja borbu za hijerarhiju u grupi, što za posledicu ima stalnu netrpeljivost,nastraje pojedinih životinja i često povređivanje.Ovo je utoliko teže problem, jer se takva sukobljavanja događaju u početnom periodu dok se formira status svake jedinke u grupi a to je upravo u vreme formiranaja ploda kod krmača. Pored teže kontrole kod ovog načina držanja treba više rada i veći prostor staja. Za čekališta se formiraju manje grupe suprasnih krmača (i nazimica), uglavnom od 4 do 6. Za njihovo držanje nudi se veći broj varijanti, kao što su dvodelni ili trodelni boksevi, sa dubokom prostirkom, u odvojenim kućicama, itd. Broj varijanti se povećava i time da li su podovi rešetkasti ili puni.
PSSS Beograd Dragoljub Krajnović