Postrna setva kornišona

Код гајења корнишона у пострној сетви јако је важно да предусев стиже рано за бербу због благовремене припреме земљишта за сетву. Такви предусеви су: стрна жита, грашак, грахорице и рани кромпир. Уколико су предусев стрна жита, одмах по жетви земљиште треба поорати на 20 cm дубине. Површинском обрадом земљиште треба довести у стање за сетву. Сетва се обавља на дубини од 3 cm, а никне после 5-6 дана у повољним условима. За гајење корнишона погодна су дубока, алувијална, структурна земљишта богата органским материјама. За краставац је карактеристична мала потрошња храњивих материја, али их у земљишту мора бити у изобиљу. Краставац најбоље успева на температури од 28 до 32 степена, а при дужини дана од 10 до 12 сати. На недостатак влаге у земљишту и ваздуху биљке реагују великим смањењем приноса. Најбољи приноси се остварују ако се земљиште ђубри и стајским и минералним ђубривима. Стајњак се уноси у количини од 30-40 t/ha, а од минералних ђубрива треба унети 100-150 kg/ha азота, 100-120 kg/ha фосфора и 200-250 kg/ha калијума у зависности од плодности земљишта. Стајско ђубриво се уноси под основну обраду земљишта. Целокупна количина фосфора и калијума и 1/2 азотног ђубрива унети у земљиште уочи сетве или истовремено са сетвом, а преосталу количину азотног ђубрива унети током вегетације. Биљке се прихрањују у два наврата; први пут десетак дана после ницања, а други у очи плодоношења. Уколико се биљке прихрањују само једанпут то треба обавити када биљке достигну пораст 15-20 cm.

У пострној сетви корнишоне треба сејати што је могуће пре, а најкасније до 20. јула. Корнишони се сеју на растојању од 70 до 100 cm између редова, а између биљака у реду 10-20 cm. Краставац се може сејати и у дворедне траке где су растојања између редова 90 cm па 30 cm, а између биљака у реду 10-15 cm. У току вегетације обично су довољна 2-3 окопавања. Уколико се биљке гаје уз ослонац треба отклањати бочне гране и младе плодове висине 40 до 60 cm. Ако је усев сувише бујан, бочне гране се могу орезивати и изнад ове висине, а оставити да расте само главно стабло. Када се биљке гаје уз ослонац (шпалир) орезују се и стари листови, да се обезбеди боље проветравња и спречи развој болести. Гајењем уз ослонац биљкама се обезбеђује више светлости, ваздуха, биљке се могу заштитити од болести и штеточина. Плодови на биљкама се правилно развијају и лакше се беру. У постраном року сетве карнишоне је потребно наводњавати често и одмах после сетве. Температура воде за наводњавање треба да буде 20 степени, а оптимална влажност земљишта око 85-95% максималног водног капацитета. Најбоље је наводњавати у јутарњим часовима из два разлога: слабија се развија пламењача и избегава се добијање горких плодова (заливање врућих биљака хладном водом). Корнишони се интензивније наводњавају од почетка бербе да би се постигли оптимални приноси. Корнишони стижу за бербу 40-45 дана после ницања. Плодоношење траје 30-40 дана што зависи од благовременог брања и здравственог стања усева. Корнишони се беру сваки други, трећи дан, само ујутру. Битан утицај на плодоношење и висину приноса има благовремено убирање плодова, јер неблаговремена берба омета заметање нових плодова.