Značaj agrohemijske analize zemljišta u poljoprivredi

Значај агрохемијске анализе земљишта у пољопривреди

Контрола производне способности земљишта даје информацију о стању нутригената у њему. По нашем Закону о земљишту, пољопривредник би требао бар једном у пет година да уради агрохемијску анализу земљишта а најбоље би било сваке треће године а ако подиже вишегодишње засаде онда обавезно пре дубоке обраде земљишта. Анализа се може урадити скоро у свим ПССС – овима, пољопривредним факултетима, пољопривредним институтима, као и Институту за земљиште. Ради се анализа pH вредности земљишта, садржај хумуса, азота (N), фосфора (P2O5), калијума (K2O) и калцијум карбоната (CaCO3).

Просечан узорак

Узорак земљишта треба узети на правилан начин јер од тога зависе резултати анализе и успешност мера ђубрења. За анализу се узима просечан узорак земљишта који чине више појединачних узорака са једне дубине за ратарске културе и јагодасте воћне врсте ( од 0 – 30 цм ) или са две дубине за остале воћне културе и винову лозу ( од 0 – 30 цм и 30 – 60 цм). Производна парцела је она парцела на којој је претходних година гајена иста култура или је додавана иста количина ђубрива. Уколико је површина са које се узимају узорци сличних хемијских и физичких особина може се узимати мањи број узорака за просечан узорак земљишта.

Време узимања узорака

По правилу узорак земљишта се узима након скидања усева код ратарских култура, док се у воћњацима и виноградима узорак узима пре почетка или после завршетка вегетације. Наравно, уколико сеподижу вишегодишњи засади узорак се обавезно узима пре дубоке обраде земљишта.
Начин узимања узорка

Узимање узорака се врши педолошком сондом или ашовом. Појединачни узорци се са парцеле могу узимати на разне начине ( најбоље по дијагонали ), битно је да просечан узорак представља што боље дату парцелу. Узорци се узимају тако што се са површине земљишта најпре уклони травни покривач а затим се ашовом направи рупа. У земљу се поново пободе ашов под правим углом и тад се извади са танким слојем земљишта. За анализу се узима само средишни танки део ткз. “каиш“ убаци се у спремљену канту и тако се уради са још довољним бројем узорака који ће представљати наш просечан узорак. Сви узорци се добро измешају, обележе и носе у лабораторију на рад. Ако се узорак узима за вишегодишње засаде потрбно је са истог места узети узорке са дубине од 30 – 60 цм. Обележени просечан узорак мора имати следеће податке:
1. име и презиме
2. адреса и телефон корисника
3. катастарска општина
4. катастарски број
5. величина парцеле
6. дубина са које је узет узорак
7. подаци о култури која се гаји или која се планира посадити

Значај агрохемијске анализе земљишта

Агрохемијска анализа земљишта представља најбољи алат агрономима – саветодавцима. На основу ње саветодавац упознаје земљиште и може дати препоруку за основно или допунско ђубрење а у случају заснивања вишегодишњег засада и мелиоративно ђубрење којим побољшавамо квалитет земљишта. Само тада можемо додато адекватну потребну количину нутригената пре свега фосфора и калијума који су слабо покретни елементи али и магнезијума, сумпора и гвожђа. Поред хемијског састава, анализа нам показује и физичке особине земљишта. Када ђубримо стајњаком и органском материјом повећавамо не само хумус у земљишту већ и побољшавамо водно, ваздухни и топлотни режим земљишта и оно постаје порозније, пропусније и топлије па ће наш нови засад бити напреднији, квалитетнији и дуговечнији.

Дип. инг. Станојловић Срђан