Šumska borovnica

ŠUMSKA BOROVNICA
U našoj zemlji se najčešće kreće iznad granica šuma ,u oblasti visokoplaninskih žbunova ,I poznata je pod imenima obična borovnica ,crna jagoda,borovnjača I dr.Kod nas je najviše ima na planini Goliji,Javoru,Vlasini,Staroj planini,Kopaoniku.Često raste združena sa klekom.
Šumska borovnica je acidofilna biljka,I dobro uspeva na svakom kiselom zemljištu, ph 3,4-5,8 .Nadzemni dio šumske borovnice je nizak I dosta razgranat.Visina mu se najčešće kreće od 20-30 cm.Korenov sistem šumske borovnice je relativno plitak,pruža se pretežno horizontalno,I zato se najveća masa žilica nalazi na dubini od 15-20 cm.Razmnožava se vegetativno,podzemnim izdancima iz korena.Višegodišnje stablo je valjkoasto,sive boje,bez pupoljaka I lista.Ono je po pravilu zatrpano šumskim lišćem I humusom.Na stablu se takođe obrazuju pupoljci iz kojih se razvijaju izdanci.Mlado stablo je zelene boje.U pazuhu lista se formiraju pupoljci iz kojih se razvijaju izdanci.Listovi su ovalno eliptično ,sitni,slabo maljavi,svetlo zelene boje ,koja u jesen prelazi u crveno.Ono sup o obodu sitno nazubljeni,naizmenično raspoređeni,sakratkom lisnom drškom.
Cvetovi su dvopolni I razvijaju se pojedinačno iz pazuha lista.Cvetni omotač je sastavljen od 5 čašičnih listića .Cvet ima 8 prašnika sa podcvetnim plodnikomi iz kojeg se posle oplodnje razvija plod.
Plod je okruglasta bobica različite veličine –oko 5 do 10 mm u prečniku,tamno plavičaste boje u punoj zrelosti,sa vrlo izraženim ožiljkom čašice I obilnim pepeljkom.Sadrži više semenki.Pokožica bobice je tanka,meso je kiselkasto I aromatično,a sok je intezivno obojen ,zbog čega se često upotrbljava kao bojadiser vina I drugih prerađevina od voća.
Šumska borovnica cveta od 15 maja do 15 juna,a plodovi sazrevaju krajem jula I početkom avgusta.
Snežana Janjić savetovac za voćarstvo