Zaoravanje ili ljuštenje strništa je veoma važna agrotehnička mera koju ne mani broj ratara zanemaruje,pa je ovo prilika da ih podsetimo zbog čega bi ovo trebalo da urade. Ako je moguće ljuštenje treba obaviti istog dana po skidanju strnina. Zašto ??? U vreme žetve ovih kultura temperatura vazduha je često 35 i više stepeni, a temperatura zemljišta na ogoljenoj parceli dostiže ne retko i 70 stepeni. U takvim uslovima isparavanje vlage iz dubljih slojeva je veliko i gubici iznose i do 10 tona vode dnevno sa jednog hektara. Ljuštenjem strništa prekidamo kapilaritet i čuvamo zemljišnu vlagu što omogućuje lakše zaoravanje žetvenih ostataka, uništavanje poniklih korova,stvaranje mrvičaste strukure pa je kasnije lakša i kvalitetnija osnovna obrada zemljišta. Dubina ljuštenja zavisi,pre svega, od tipa i vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka i iznosi 10-15 cm. Ukoliko zaoravamo i žetvene ostake trebalo bi uneti 7-8 kg azota ( najče UREA) po toni biljnih ostataka kako bi smo ubrzali mineralizaciju organske materije i sprečili azotnu depresiju.Osim što zemljište obogaćuju humusom, u žetvenim ostacija imaju i značajne količine mineralne materije pa se zaoravanjem u zemljište delimično vraćaju hraniva izneta prinosom. Umesto ljuštenja strništa može odmah oranje na punu dubinu i zaoravanje potrebne količine organskih i mineralnih đubriva za naredni usev, ali ne i spaljivanje strništa,čemu i dalje pribegava ne mali broj proizvođača.
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan