Organska proizvodnja voća

Organsku poljoprivredu najbolje možemo definisati kroz njen cilj, a to je proizvodnja zdravstveno bezbedne, kvalitetne hrane na ekološki održiv način. Pre podizanja zasada neophodno je odraditi agrohemijsku analizu zemljišta a zatim krenuti sa poboljšanjem plodnosti zemljišta, odnosno povećanjem organske materije u njemu da bi zemljište bilo što produktivnije. Za uspešno podizanje organskih voćnih zasada ili prelazak postojećih, potrebno je da se ispoštuju određeni preduslovi koji će obezbediti određenu sigurnost u našoj organskoj proizvodnji. Osnovno pravilo je da površina na kojoj se primenjuje organska proizvodnja treba da bude najmanje 5-6 metara udaljena od drugih konvencionalnih površina. Ukoliko nemamo tu udaljenost, tada treba da se zasadi bio-barijera koja će štititi organski zasad od prelaska sintetičkih preparata koji se upotrebljavaju u susednim konvencionalnim znasadima. Period prelaza – konverzija, kod voćarske proizvodnje traje 3 godine sa izuzetkom kada kontrolno i sertifikaciono telo može da smanji period konverzije, uzimajući u obzir dokaze o prethodnom upravljanju površinama.
Sertifikacija zasada obavlja se svake godine. Paralelna proizvodnja na jednoj farmi tj. uzgajanje iste voćne vrste istovremeno na organski i konvencionalni način nije dozvoljena, osim ako su različite sorte sa lako prepoznatljivim karakteristikama. Sadni material koji se upotrebljava u organskom voćarstvu treba da bude organskog porekla. U uslovima kada organski sadni materijal nije dostupan, dozvoljeno je korišćenje konvencionalnog materijala, ali pod uslovom da nije genetički modifikovan ili tretiran sintetičkim preparatima i da je odobren od kontrolnog tela.
Važan faktor u planiranju organske proizvodnje je lokacija na kojoj će biti podignut zasad. Voćna vrsta koja će se gajiti zavisi od tipa i od kvaliteta zemljišta. Zemljište je od velike važnosti pri uzgajanju bilo koje kulture u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Ekspozicija terena takođe je veoma bitna kada je organska proizvodnja u pitanju. Najpovoljnija je južna ili jugoistočna ekspozicija, iz razloga što ukoliko je toplije, utoliko se bolje iskorišćava sunčeva svetlost i vrlo brzo se dižu jutarnje rose, koje su značajan faktor za pojavu bolesti i štetočina u toku vegetacije. Promajno mesto, zaštićeno od dominantnih vetrova u reonu uzgajanja, je isto tako povoljno. Na mestima sa dobrim strujanjem vazduha, gde je retka pojava mrazeva, magle, vazdušna i površinska vlaga se mnogo ne zadržavaju, ima manje bolesti voća. Za uspešnu organsku proizvodnju potrebno je i poznavanje osnovnih mikroklimatskih faktora. Mikroklimatski uslovi, koje bi trebalo znati, su: minimalne (zimske) temperature, pojava ranih proletnih i jesenjih mrazeva, količina vodenog taloga, padavine i njihov raspored u toku godine, vlažnost vazduha i zemljišta, vetrovi, njihov pravac kretanja (koji je vetar dominantan na toj lokaciji), njihov intenzitet, pojava grada, njegov intenzitet. Za organsku proizvodnju pogodna su plodna rastresita i duboka zemljišta (gajnjače, aluvijalna i deluvijalna zemljišta), čija je pH u optimalnom opsegu za datu voćnu vrstu.
Suzana Jerkić dipl.inž.