Uholaže (Forficula auricularia) su široko rasprostranjene, mada retko pričinjavaju ozbiljne štete. Više uznemire čoveka svojom iznenadnom pojavom. Hrane se organskim materijama u raspadanju, ali i živim biljnim tkivima, nežnim kruničnim listićima, ivičnim delovima lišća, mladim izdancima, pupoljcima, prašnicima i dr. Često se sreću na mladim krastavcima, salati, paradajzu, dekorativnim kulturama (dalije, ruža, karanfil, hrizanteme i dr.), na plodovima raznog voća (breskva, kruška, itd.). U plastenike i staklenike dospevaju sa zemljom i biljnim ostacima, a tokom leta ulaze kroz vrata i druge otvore.
Uholaža vodi skriven noćni način života, a odgovara im topla i vlažna sredina. Ima dve generacije godišnje, prezimljava u stadijumu oplođene ženke. Aprila-maja položi oko 50-100 jaja u grupama. Jaj su ovalna, bela, sjajna. Larve liče na odrasle jedinke, ali su beličaste, beskrilne i umesto klešta imaju čekinje.Telo odrasle jedinke je tamno smeđe boje, dugo 20-25 mm, sa kratkim kožastim krilima, a završava se cpecifičnim hitiniziranim izraštajima u vidu klešta. Klešta su kod mužjaka jače savijena nego kod ženki.
Suzbijanje se sprovodi sprečavanjem unošenja i ulaženja u plastenike i staklenike, održavanjem higijene proizvodnog prostora. Ukoliko dođe do masovne pojave, između redova se postavljaju krupni listovi korova ili vlažne krpe i ispod njih se skupljaju uholaže, a potom se na tim mestima uništavaju vrelom vodom. Za hemijsko suzbijanje koriste se karbamati, piretroidi i drugi insekticidi, pri čemu se tretira zemljište, a ne biljke, da se ne bi prouzrokovale fitotoksične pojave.
Petrović Mirjana
Petrović Mirjana