Bez analize zemljišta svaka priča o biljnoj proizvodnji bi bila neozbiljna. Stoga ćemo naglasiti zašto vršimo hemijsku analizu svog zemljišta. Usled dugodišnjeg gajenja biljnih kultura, zemljište se osiromašuje prirodnim sadržajem hranljivih elemenata. Nedostatak hranljivih elemenata može nastati i usled ispiranja u dublje slojeve zemljišta, kao i obrazovanjem nepristupačnih oblika za biljku. Kako bi postigli očekivane/planirane rezultate a istovremeno očuvali plodnost zemljišta, u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, sve su veći zahtevi za agrohemijskim analizama zemljišta (sadržaj ukupnog azota, fosfora, kalijuma, kalcijumkarbonata, pH vrednost i sadržaj organskih materiija), kao i analizom biljnog tkiva, a zbog racionalne prihrane kultura koje se gaje. Ishrana biljnih kultura se može ispravno izvesti kada se utvrdi raspoloživa količna hranljivih materija u zemljištu, brzina menjanja količine raspoloživih hranljivih materija (usvajanje, ispiranje,…), i količine hranljivih materija neophodnih za prihranu. Đubrenje direktno utiče na plodnost i strukturu zemljišta, reguliše trajanje vegetacije i optimalni porast vegetativne mase, pojačava otpornost kultura prema niskim temperaturama, bolestima i štetočinama, a doprinosi boljoj rodnosti i kvalitetu. Zbog toga je redovno đubrenje postala obavezna agrotehnička mera. Kod izbora vrste đubriva i načina primene, moraju se uvažiti kako agronomski tako i ekonomski razlozi, radi racionalizacije u proizvodnji.
I ovako možemo nabrajati dugo dobre strane uzorkovanja i ispitivanja svog zemljšta u funkciji ostvarivanja što većeg kvaliteta i kvantiteta svojih plodova, jer morate priznati da se mali broj poljoprivrednih proizvoda gaji zbog ukrasa, i nije isto dobiti prinose duplo veće od proseka sa istim ulaganjima.
Simić Darko
Simić Darko