Leptirnjače u tropoljnom plodoredu

Računa se da pšenica i kukuruz pokrivaju do 60% obradivih površina kod nas i kao posledicu toga imamo na našim proizvodnim parcelama najčešće dvopoljni plodored pšenica-kukuruz ili na manjim čak i gajenje kukuruz u monokulturi.
Kada bi ovaj dvopoljni pšenica-kukuruz plodored preveli svuda gde to dozvoljavaju uslovi spoljne sredine i zemljišta bar u tropoljni ,a kao primer navodim pšenica-soja-kukuruz ( pišem za područja ispod Save i Dunava )naši poljoprivredni proizvođači bi imali sledeće prednosti:bolje korišćenje hranljivih elemenata iz zemljišta, efikasniju borbu protiv štetočina,bolesti , korova i racinalnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije. Kako se ove prednosti gore navedene postižu? Pa na sledeći način:uvođenjem neke leptirnjače kroz tropoljni plodored mi prekidamo životni ciklus štetočina, bolesti i korova. Soja ili ostale leptirnjače obogaćuju zemljište azotom , povećavaju se prinosi naredne kulture nakon leptirnjača bez dodatnih ulaganja,raspoređuju se troškovi proizvodnje na celu sezonu.
Iskustvo naših proizvođača pokazuje da gajenje kukuruza u monokulturi ima dugoročno veliki uticaj na smanjenje prinosa kukuruza i to između ostalog i kroz pojačano prisustvo korova koji su stalno prisutni ,a teško se suzbijaju i sve češćom pojavom kukruzne zlatice na našim parcelama. Jedini efikasan način borbe protiv sirka i kukuruzne zlatice je gajenje kukuruza u plodoredu.
Zbog svega ovoga slobodno se može reći da su leptirnjače odličan predusev kukuruzu naročito, da ponovim još jednom, kao jedna od mera borbe protiv jednogodišnjih uskolisnih korova i prisustva kukurzne zlaticeu kukuruzu. Biomasa leptirnjača se brzo razgrađuje i dopunski obogaćuje zemljište biloški vrednim azotom koji je proizveden azotofiksacijom.
Ne treba zaboraviti da se jednogodišnje leptirnjače proizvode najčešće radi dobijanja zrna koje ima primenu u ishrani ljudi i domaćih životinja i kod ovih zadnjih predstavljaju važan izvor proteina u ishrani direktno ili posle industrijske prerade.
Za jednogodišnje leptirnjače važi da donose ekonomsku dobit, da se njihova proizvodnja može obaviti sa već postojećom mehanizacijom na većini naših gazdinstava ,tako da je i to još jedan razlog za uvođenje tropoljnog plodoreda sa jednogodišnjom leguminozom pored pšenice i kukuruza.
Preporuka je da naši poljoprivredni proizvođači ratari i stočari u Šumadiji što više uvede tropoljni plodored na svojim parcelama i to sa sojom gde god je to moguće zato što ona ostavlja čistu parcelu od korova, rastresito zemljište, a i može se izborom sorte približno odrediti vreme žetve što nam daje vremena da na vreme obradimo parcelu i pripremimo je za naredni usev.