Formiranje cvetnih pupoljaka kod jagode

Formiranje (diferenciranje) cvetnih pupoljaka kod jagode, kao i kod svih voćaka je dugotrajan i veoma složen. Kod jagode taj proces može biti jednokratan i višekratan. Vreme formiranja cvetnih začetaka jagode uslovljeno je genetskim karakteristikama sorte, razvijenošću biljke, ekološkim uslovima staništa (temperaturom, dužinom dana, vlažnošću zemljišta i dr ) kao i primenjenom agrotehnikom.
Jednorodne sorte jagode počinju da formiraju cvetne pupoljke od polovine septembra do početka oktobra, u periodu kada se dan skrati na 11-13 časova, a prosečna temperatura smanji, zbog čega se ove sorte i nazivaju sorte kratkog dana.
Međutin, stalnorađajuće (remontantne) sorte jagode mogu da formiraju cvetne pupoljke u toku čitavog vegetacionog perioda, nte se nazivaju sorte dugog dana.
Sorte kojhe ranije formiraju cvetne pupoljke ranije i sazrevaju.
Na proces diferenciranja cvetnih pupoljaka jagode, odnosno na vree i obilnost formiranja veliki uticaj ima primenjena agrotehnika. Pokazalo se da đubvrenje3 organskim đubrivima stimuliše razvoj cvetnih pupoljka jagode. S druge strane, obilatije đubrenje azotnim đubrivima u vreme formiranja cvetnih pupoljaka, usporava ovaj proces. Takođe, razvijeniji bokori ranije i obilnije formiraju cvetne pupoljke. Diferenciranje cvetnih pupoljaka može biti snmanjeno i ugroženo usled ekstremne suše. Zbog toga pri njivskom gajenju jagode treba sve agrotehničke mere ( a pre svega navodnjavanje, đubrenje i održavanje zemljišta) podesiti kako bi najbolje odgovarale obrazovanju cvetnih pupoljaka, jer se na taj način direktno utiče na rodnost jagode u narednoj godini.