Krenula setva kukuruza na teritoriji nišavskog okruga

U vikendu koji je predhodio Uskršnjim praznicima posejane su značajne površine pod kukuruzom na teritoriji nišavskog okruga. Posle dugog perioda zimske suše, obilne i česte poadavine u toku marta doprinele su solidnom zasićenju zemljišne vlage, koja može biti zaista dovoljna sa aspekta početka setve. Hladne noći početkom aprila primorale su proizvođače da sačekaju sa setvom kukuruza, koju su predhodnih godina prilično rano obavljali. Za setvu kukuruza potrebno je da temperatura zemljišta u setvenom sloju bude 10-12 0С. Ispostavilo se da je prerana setva kukuruza često bila praćena nepovoljnim efektima. Jedne godine bilo je izmrazavanja rano posejanih useva i tek izniklih biljaka. Kukuruz je vrsta koja u nicanju toleriše mrazeve do -20С. Prošle godine rana setva bila je pogođena zbog delovanja štetočina, žičnjaka i ptica, delovanju mikroorganizama usled dugog nicanja prouzrokovanog sušom i nižim temperaturama. Kad su povoljni uslovi setve, vlaga i temperatura, nicanje kukuruza bude veoma brzo, kvalitetno i ujednačeno. Dužim stajanjem semena u zuemljištu, usled nepovoljnih uslova setve, klica i sama biljka gube energiju klijanja, slabe, postaju osetljive na delovanje mikroorganizama i često propadaju, kada se kao rezultat jave vrlo retki i neujednačeni sklopovi useva, što utiče na krajnji prinos.
U ovoj godini, na teritoriji Nišavskog okruga biće zasnovano oko 40000ha kukuruza, što je na nivou višegodišnjeg proseka za ovaj okrug. Procena je da je na teritoriji nišavskog okruga posejano već oko 70% površina pod kukuruzom. Toplo vreme zadnjih desetak dana ubrzalo je setvu. Uglavnom je postojala solidna vlaga u setvenom sloju, ali se ona iz dana u dan gubila zbog visokih temperatura i naročito vetrova. Posebno se vlaga gubila prilikom predsetvene pripreme zemljišta, ukoliko ona nije ranije obavljena. Značila bi kiša i već posejanim usevima i parcelama koje treba posejati. U najvažnijim ratarskim reonima nišavskog okruga, može se reći da je setva već obavljena.
Za razliku od predhodne dve sezone u kojima osnovna obrada zemljišta za kukuruz nije obavljena tokom jeseni, ove jeseni su skoro sve parcele poorane kada je to potrebno. Čim su se stvorili uslovi, krenule prve padavine početkom novembra, proizvođači su krenuli sa jesenjom obradom zemljišta za kukuruz. Duga zimska suša onemogućila je akumulaciju potrebne zimske vlage, i pred samo zatvaranje brazdi krenuli su periodi čestih kiša, koje su doprinele da se ipak zemljište dovoljno zasiti vlagom pred predstojeću prolećnu setvu. Zatvaranje brazdi uglavnom nije obavljeno na većini parcela. Mraz i vetrovi odradili su svoje, odradili finiju pripremu površinskog setvenog sloja zemljišta, zbog čega su stvoreni vrlo povoljni uslovi za predsetvenu pripremu zemljišta.
Pred samu setvu kukuruza proizvođači su dobijali savete u pogledu najbitnijih agrotehničkih mera u proizvodnji kukuruza. Izbor oruđa za predsetvenu pripremu treba biti takav da se što manje izvlače grudve, što manje gazi i naročito smanji odavanje korisne vlage. Preporuke su pre svega bile da se ne žuri sa setvom zbog pojave niskih prizemnih mrazteva, početkom aprila. Sada se već na mnogim parcelama izgubila potrebna vlaga u setvenom sloju. Dubinu setve kukuruza treba prilagoditi uslovima zemljišne vlage. Izbor hibrida kukuruza u setvi prilagoditi nameni hibrida, načinu ubiranja, tipu i kvalitetu zemljišta, nadmorskoj visini. Ukoliko je hibrid namenjen berbi u zrnu sejati hibride ranije grupe zrenja-FAO-300, 400 i 500. Hibridi kasnijih grupa zrenja najčešće nisu povoljni za berbu u zrnu. Izbor hibrida međutim trebaju da opredele sledeći faktori. U uslovima suvog ratarenja, na brdskim terenima, zemljištima slabijeg kvaliteta, sejati hibride ranije grupe zrenja FAO grupe 300, 400 i 500. U uslovima navodnjavanja, jake intenzivnije agrotehnike i đubrenja preporuka je sejati rodne hibride kasnijih grupa zrenja FAO grupe 600 i 700. Preporuka je prilagoditi gustinu setve agrotehnici i očekivanim agroekološkim prilikama. U uslovima suvog ratarenja sejati 50-55000biljaka/ha. U uslovima navodnjavanja i intenzivnijeg đubrenja sejati u preporučenom sklopu -preporučenoj sortnoj agrotehnici za svaki izabrani hibrid.
Najčešće na našim terenima u proizvodnji kukuruza izostaje vrlo bitna agrotehnička mera jesenjeg osnovnog đubrenja koja je vrlo bitna sa aspekta dobijanja stabilnih i dobrih prinosa. Preporuka je da se predsetvenom pripremom zemljišta unese 2/3 potrebnog azota, u obliku 150-180kg/ha ureje, 250-300kg/ha KAN-a ili 230-270kg/ha AN-a ili SAN-a. Izbor azotnog đubriva treba da zavisi od hemijskih osobina zemljišta, odnosno pH vrednosti zemljišnog rastvora.
Veoma bitna agrotehnička mera u proizvodnji kukuruza je valjanje posle setve. Ovom merom se pored čuvanja vlage obezbeđuje i ujednačeno nicanje i ujednačeno proticanje svih narednih fenofaza razvoja kao i ujednačeno sazrevanje useva na kraju vegetacije.

Saša Stanković, PSSS Niš