Rutava buba (Tropinota hirta) u zasadima šljive i višnje

Na području Nišavskog okruga zasadi višnje i šljive se, u zavisnosti od lokaliteta, ekspozicije terena i sortimenta, nalaze u fazi vidljivi pojedinačno formirani cvetni pupoljci (još uvek zatvoreni), faza cvetna loža otvorena, krunični listići vidljivi, pojedinačni cvetovi bele boje, još uvek zatvoreni do faze većina cvetova sa krunicama, koje formiraju beli balon i prvi cvetovi otvoreni.
Puno cvetanje ovih voćnih vrsta se približava i pravo je vreme da se poljoprivredni proizvođači pripreme za suzbijanje rutave bube. To nije nimalo lak posao, jer u fazi cvetanja upotreba pesticida je ograničena.
Rutava buba je polifagna štetočina koja se hrani cvetovima voća, povrća, ukrasnog bilja, strnih žita, korova. U našim uslovima se obično javlja u martu i aprilu. Tokom godine razvija jednu generaciju, a prezimljava kao imago u zemljištu na dubini od oko 5 cm.
Krajem marta početkom aprila izlazi iz zemlje, kreće intenzivno u potragu za hranom. Za njen let neophodno je sunčano vreme, sa minimalnom temperaturom oko 15 stepeni. Do te temperature ona miruje. Ujedno odrasle jedinke počinju sa parenjem, i polaganjem jaja. U toku dana najaktivnija je između 10 i 16 časova. Jedna ženka položi 20 do 30 jaja u zemlju na dubinu 5 cm. Iz položenih jaja se za 7-14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova pile larve. Larve se hrane biljnim ostacima koji se nalaze u zemlji i ne oštećuju gajene biljke. Razvoj larve traje 2-3 meseca i ceo taj period provedu pod zemljom u plitkom površinskom sloju na dubini oko 5 cm. Nakon tog perioda larve se učaure i nakon 10-12 dana pojavljuju se odrasle jedinke (avgust). Odrasle jedinke rutave bube ne izlaze iz zemlje već ostaju i prezimljuju u površinskom sloju sve do marta/aprila sledeće godine kada se ciklus ponavlja…
Odrastao insekt rutave bube (Tropinota hirta) je tvrdokrilac, veličine oko 10 mm, crne boje, obrastao mnoštvom sivih dlačica, a na pokriocima ima 12-15 beložutih nepravilnih tačkica. Larva je veličine 15 mm bela sa žutom glavom. Larva se hrani biljnim ostacima u zemlji i nije štetna. Štetnim stadijumom se smatra imago. On oštećuje cvetne pupoljke i cvetove. U cvetu stradaju prašnici i tučakovi usled čega ne dolazi do zametanja plodova. Odličan je letač i veoma je pokretna – kada nestane hrane vrlo lako prelazi na nove površine, seli se sa biljaka koje ranije cvetaju na one koje cvetaju kasnije.
Problem borbe sa rutavom bubom je što je ona insekt, a ne smemo se protiv nje boriti insekticidima jer ugrožavamo pčele. Eventualno dolaze u obzir preparati koji dokazano nisu toksični za pčele.
Preporučene mere suzbijanja su:
– Mehaničko skupljanje jedinki u vreme najtoplijeg dela dana, kad su najaktivnije;
– Postavljanje belih i plavih posuda sa vodom, veći broj na obode zasada, a manji broj se rasporedi po centralnom delu parcele. U posude sipati atraktante koje privlače rutavu bubu (sok od jabuke, cimet, pivo, aromu jagode, maline, anisa, negro i bronhi bombone uz dodatak par kapi deterdženta). Mirisne materije će privući bube, a deterdžent povećati vodni potencijal, pa će insekt bukvalno biti uvučen pod vodu i udaviti se. Posude postaviti na zemlju i u krošnju drveta, a potrebno ih je menjati redovno, kako bi se suzbio što veći broj jedinki;
– Ostaviti maslačak u zasadu, kako bi se buba okrenula njemu i kako bi joj se odvukla pažnja sa voća;
– Saditi namenski kulture koje cvetaju u vreme kada i voće, a to su uljana repica i facelija;
– Postavljanje feromonskih klopki. U prodaji je feromonska klopka VARb3k. Klopka se sastoji od posude, poklopca sa levkom plave boje i mamac sa feromonskim mirisom koji se nalazi u posudi. Feromonski miris je neodoljiv i bube doleću privučene mirisom i upadaju u zamku;
– Plitka obrada zemljišta, kako bi se uništile larve i prezimljujući imago. Pošto rutava buba prezimljava u zemljištu, bilo kakva površinska obrada, sve operacije kojima se ulazi u površinski sloj zemljišta – kultiviranje, tanjiranje, drljanje… može da bude jako korisna iz razloga što bi značajan deo populacije bio izložen dejstvu niskih temperatura;
– Kako bismo smanjili problem sa rutavom bubom u narednoj godini u zasadima šljive i višnje, preporučuje se pravljenje mesta na koja ćemo privući insekte da polažu jaja. U plitkom sloju treba pomešati seno i zemljište, pa zaliti i držati blago vlažno. Ženke će svojim čulima prepoznavati ovakva mesta sa veće daljine i masovno će polagati jaja na njih. Nakon polaganja jaja i piljenja larvi, mesto treba zaliti rastovorom insekticida;
– Primena insekticida izgleda kao jedino logično rešenje, ali nije tako. Tretiranje treba uraditi oko 13 časova, kada je ova štetočina najaktivnija. Upravo tada su i pčele aktivne i prisutne! Hemijske mere zaštite treba izbegavati zbog prisustva polinatora. U slučaju jačeg napada može se primeniti insekticid Mavrik EW (taufluvalinat) 0,3 l/ha koji je niske toksičnosti za pčele. Međutim, rutava buba je dobar letač pa će se ponovo pojaviti nove jedinke na tretiranoj parceli, tako da se tretiranja često puta moraju ponavljati što ne daje efekat i značajno poskupljuje proizvodnju uz i onako nisku otkupnu cenu ovih voćnih vrsta.

Gordana Cvetković, mast. inž. zaštite bilja