Mikroklimatski uslovi u objektima za tov ćuraka

Tov ćuraka može biti ekstenzivan i intenzivan. Bez obzira na oblik tova, moraju se ispuniti osnovni normativi proizvodnje koji će zadovoljiti životne potrebe ćuraka.
Prilikom izbora lokacije za objekat u kome će se gajiti ćurke neophodno je voditi računa o mikroklimi područja, veličini objekta, konfiguraciji i geološkoj strukturi tla, rasporedu i količini vode (za čišćenje, održavanje, pranje, dezinfekciju i dr.).
Pravilna izgradnja objekta za tov ćuraka zahteva zadovoljenje velikog broja zootehničkih i veterinarsko-sanitarnih uslova gajenja koji imaju prventivnu ulogu u zdrvstvenoj zaštiti ćuraka i održavanju higijenskih uslova.
Objekat u građevinskom smislu mora da zadovolji namenu i bude pristojnog izgleda, neophodno je da zadovolji biološko-fiziološke zahteve ćuraka, a istovremeno da postoji ekonomska osnova i opravdanost za njegovu izgradnju ili renoviranje.
Građevinski materijal mora da bude kvalitetan, čvrst, postojan, da ne utiče na zdravlje ćuraka, da se lako čisti i dezinfikuje, da nije podložan glodarima i insektima, da ima dobar koeficijenat toplotne provodljivosti i dobre termoizolacione osobine. Od koeficijenta toplotne provodljivosti i termoizolacionih osobina materijala zavisiće održavanje temperature u objektu, koja mora da se održava u optimalnim granicama.
Za tov ćuraka mogu se koristiti i manji objekti u kojima su se ranije tovili pilići ili su imali neku drugu namenu, ali u takvim objektima potrebno je ispitati sistem ventilacije jer ćurke zahtevaju veće količine kisonika. U objektu mora da ima dovoljno sunčeve svetlosti tokom cele godine, a vrata i prozori na objektu moraju biti na suprotnim stranama od pravca duvanja vetra i tako raspoređeni da ne dolazi do stvaranja promaje i velikih oscilacija u temperaturi.
U objektima za ćurke najbolje je da pod bude od zemlje, ali može i betonski sa dubokom prostirkom koja se redovno održava i koja služi kao izolacioni sloj, a istovremeno i kao materijal koji prima i upija izmet i vlagu. Prostirka može da bude od slame, kukuruzovine, strugotine i dr. Potrebno je da bude dovoljno duboka i rastresita kako bi ispunila svoju funkciju. U prvih sedam nedelja tova koristi se sloj prostirke debljine 15 cm, a potom se dodaje nov sloj debljine 10 cm. Za objekat od 1000 m² u toku jednog proizvodnog ciklusa potrebno je 250 m³ prostirke.
Normativ podnog prostora iznosi 5.5 do 6.5 tovnih ćuraka po m². Gustina naseljenosti (podni prostor) utiče na uslove mikroklimata objekta što direktno utiče na zdravlje, porast, vitalnost i ponašanje ćuraka. Prenasenjeni objekti uslovljavaju znatno povećanje temperature i povećanje količine štetnih gasova i vlage u objektu, pri čemu dolazi do vlaženja prostirke, asocijalnog ponašanja u jatu i uginjavanja slabijih jedinki, pa čak i do pojave kanibalizma. U takvim uslovima slab je i neujednačen prirast i rast, povećan je mortalitet i ekonomski gubitak.
U prvih nekoliko nedelja života ćurića neophodno je vršiti zagrevanje objekta, jer ćurići u tom periodu nisu sposobni za samostalno održavanje temperature tela. Temperatura u prostoriji za jednodnevne ćuriće treba da bude oko 24°C, a ispod spoljne ivice štita grejalice 35°C. U prvih pet nedelja života ćurića temperatura prostorije se postepeno snižava za oko 3°C nedeljno. Snižavanje temperature se postiže podizanjem grejalice na veću visinu. Radi smanjenja troškova zagrevanja u prvih pet nedelja života ćuriće treba držati samo na jednoj polovini prostorije. Pregrađivanje prostorije može da se izvrši na razne načine, npr. pokretnom žičanom ogradom preko koje je postavljena izolacija ili pokretnim boksevima.
Nakon pete nedelje ćurići uspostavljaju sistem termoregulacije i tada mogu normalno da se razvijau pri okolnoj temperaturi od 18 do 20°C.
Temperatura vazduha u objektu sa odraslim ćurkama treba da je 16 do 18°C.
Ćurke zahtevaju čist vazduh sa dosta kiseonika. Ventilacijom se obezbeđuje provetravanje prostorije, izbacivanje iskorišćenog vazduha koji u sebi ima štetne i toksične gasove nastale raspadanjem izmeta i isparavanjem mokraće, vodene pare i prašine. Ventilacija može biti prirodna i veštačka. Za ventilaciju se koriste prozori, ventilatori, ventilacione cevi i dr.
Normativi ventilacije za tovne ćurke zadovoljeni su sa 3 do 5 izmena vazduha u toku jednog sata. Optimalna relativna vlažnost vazduha u objektu je 65 do 75%.
Prosečna dužina svetlosnog dana pri gajenju ćuraka iznosi 6 časova, a jačina osvetljenja se kreće od 1 do 5 W/m². U prva četiri dana tova, ćurkama je neophodnoan svetlosni dan u trajanju 24 časa u intenzitetu od 15 W/m², a zatim do kraja tova svetlosni dan traje od 14 do 20 časova u intenzitetu od 1.5-2.5 W/m².
Da bi se ćurke uspešno gajile i bile dobrog zdravstvenog stanje, zoohigijenski uslovi u objektu moraju se stalno održavati. Objekat mora da se redovno provetrava i čisti, a povremeno je neophodno izvršiti deznfekciju, dezinsekciju i deratizaciju.
Voda koja se koristi u objektu mora biti bakteriološki i hemijski ispravna, mora da ima sve osobine vode za piće. Pranje i čišćenje objekata vrši se svakodnevno radi održavanja čistoće i odstranjivanja neprijatnog mirisa iz objekta. Tečno ćubre iz objekta se izbacuje sistemom otvorenih podnih kanala koji se ulivaju u sabirnu jamu.
Jedna od najvažnijih higijensko-sanitarnih mera je dezinfekcija objekta. Za deznfekciju se najčešće koriste hlorni kreč, deterdženti, sumporna i hlorna kiselina, živa soda, gašeni kreč i dr. Dezinfekcija može biti: profilaktička, tekuća i završna. Profilaktička dezinfekcija se sprovodi kao preventivna mera radi sprečavanja nastanka ili širenja bolesti, a završna posle prestanka bolesti radi uništavanja preostalih uzroka bolesti. Najpre se objekat očisti od svih krupnih nečistoća, a potom se vrši njegovo pranje i pranje sve prateće opreme u objektu (hranilice, pojilice, grejalice). Pranje se vrši toplom vodom pod pritiskom. Nakon izvršenog pranja vrši se dezinfekcija sredstvom bez mirisa i koje nema koroziona svojstva. Posle izvršenog čišćenja, pranja i dezinfekcije objekat se suši. Opran i dezinfikovan objekat se ostavlja prazan najmanje 14 dana (odmor objekta) pre prijema novih ćuraka.
mr Violeta Petrović-Luković