Cover crops- tehnologija za budućnost

Klimatske promene, troškovi energije i raspolaganje azotom imaće sve veći uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u narednim godinama. Uvođenjem pokrovnih useva u praksu mogu se u određenoj meri rešiti neka od ovih pitanja.Klimatskim promenama treba prilagođavati tehnologiju biljne proizvodnje i izbor biljaka koje će biti sejane .
U cilju očuvanja plodnosti zemljišta kao i njegovo održivo korišćenje u uslovima vazdušne i zemljišne suše treba voditi računa da zemljište što je moguće duže bude pokriveno usevima .
Zato se ono van glavne sezone uvek zasejava pokrovnim usevima ili usevima za zelenišno đubrenje.
Pokrovni usevi se primenjuju kao bioagrotehnička mera u sistemima ekološke poljoprivrede, a mogu se definisati kao usevi koji se obično ne gaje u komercijalne svrhe, da pri tom imaju višestruku ulogu u plodoredima. Klimatske promene, troškovi energije i raspolaganje azotom imaće sve veći uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u narednim godinama. Uvođenjem pokrovnih useva u praksu mogu se u određenoj meri rešiti neka od ovih pitanja. Pokrovni usevi mogu povoljno da utiču na povećanje prinosa, smanjuju troškove kod upotrebe azota i pesticida, utiču na redukciju upotrebe mehanizacije, a svim tim i na povećanje profita. Međutim pokrovni usevi mogu doneti i niz drugih agronomskih pogodnosti kao što su, poboljšanje zdravlja zemljišta, sprečavanje erozije, zaštitita kvaliteta vode, zaštita biološke raznolikosti, a koje se teško mogu finansijski izmeriti. Uvođenje pokrovnih useva u širu proizvodnu praksu, moglo bi značajno da utiče na povećanje održivosti poljoprivrednih proizvodnih sistema.
Pokrovni usevi mogu da obezbede neophodan azot, poboljšaju strukturu zemljišta, očuvaju zemljišnu vlagu, obezbede suzbijanje korova, uspostave biokontrolu štetnih organizam, utiču na smanjenje oštećenja od bolesti, insekata i nematoda. Potencijalni nedostaci su povećanje troškova za seme ili povećanje obima rada, ali su oni naspram prednosti – minorni.
Pokrivni usev je usev specifične biljke koja se uzgaja prvenstveno u korist zdravlja zemljišta , a ne prinosa.
Napominjem, ovo je radikalno drugačije od uobičajenenog, dosadašnjeg tretmana zemljišta . Nema mehaničke obrade zemljišta svake godine , nema đubrenja mineralnim đubrivima .
Setva pokrovnih useva obavlja se nakon skidanja pšenice (strnina) smešom 7 useva:
1.Dajkon rotkva (Japanska rotkva ) (7%)
2. Uljana rotkva (3%)
3. Slačica (3%)
4. Prolećni ovas (28 %)
5. Facelija (5%)
6. Persijska detelina (7%)
7. Stočni grašak (47%)
Suština je da ovi usevi prave ogromnu zelenu masu , tri sloja korenja duž zemljišnog profila po dubini ,obogaćuju zemljište hranljivim elementima , ostavljaju se da premrznu preko zime i trule (samoizmrzavajuće).U proleće ide direktna setva .
Svaka biljka radi svoj posao .
• Akumulacija vlage (vode), zaštita od erozije
• Akumuliraju azot u zemljištu
• Povlače kalcijum iz dubljih slojeva zemljišta
• Akumuliraju Fosfor
• Akumuliraju Kalijum
• Razbijaju“ plužni đon „(Dajkon rotkva)
• Akumuliraju humus oko 0,2 % godišnje
• Uništavanje nematoda (slačica )
• Održavanje rastresitosti zemljišta
• Otvaranje kapilara (Facelija)

Ovakav način tretiranja zemljišta sve više nalazi primenu kako u konvencionalnoj, tako naročito u organskoj biljnoj proizvodnji ,širom sveta , a od nedavno i kod nas.