Sortna rezidba vinove loze

Rezidba vinove loze je redovna ampelotehnička mera kojom se pojedini delovi čokota prekraćuju ili potpuno odbacuju. Interesantno je istaći da među svim višegodišnjim kulturama samo vinova loza podnosi izraziro jaku rezidbu, gde se rezidbom odbacuje između 50 i 90 % jednogodišnjeg prirasta lastara.
Osnovni cilj izvođenja rezidbe je da se obezbedi planirani prinos i kvalitet grožđa u tekućoj godini. Rezidbom se održava i određeni uzgojni oblik čokota kao što se obezbeđuje i odgovarajući broj i kvalitet rodnih lastara koji će poslužiti za plodonošenje i orezivanje u narednoj godini.
S obzirom na ispoljavanje rodnosti, na čokotu se tokom vegetacije obrazuju dve vrste lastara-rodni i nerodni. Nerodni lastari (jalovaci) ne nose rod, bilo da su razvijeni iz pravih (zimskih), crnih ili spavajućih okaca. Početkom njihovog rasta, koji nastupa kasnije u odnosu na rodne lastare, oni se nalaze se u zaseni i tada se na njima obrazuju nerodna okca. Kod špalirskih širokorednih vinograda jalovaci su međutim u vrlo maloj zaseni pa se na njima obrazuju rodna okca celom njihovom dužinom. Staro pravilo da su rodni samo oni lastari koji su obrazovani na dvogodišnjoj lozi, tj. iz zimskih okaca, važi samo za uskoredne vinograde s niskom glavom i kratkom rezidbom (Župski, Krajinski način rezidbe).U svim ostalim slučajevima rodna okca se obrazuju na svakom dobro razvijenom, zdravom i zrelom lastaru, razvijenom iz pravih (zimskih) okaca prošlogodišnjih reznika, kondira ili lukova. Najrodniji su lastari srednje debljine (prečnika 6-12 mm), dok su manje rodni ili nedovoljno rodni lastari sa prečnikom od 4-6 mm, kao i lastari sa prečnikom preko 12 mm. Ovo je osnovno pravilo za razlikovanje rodnih od nerodnih lastara na čokotu, koje svaki rezač mora znati.
Rodni elementi čokota su kondiri (kratki-do 3 okca ili dugi-s 4 ili 5 okaca) i lukovi (kratki-sa 6-8 okaca i dugi-sa 9 do 15 okaca), koji su upravo najznačajniji rodni elementi kod većine stonih i visokokvalitetnih vinskih sorti. Rodni lastar ili jalovak orezan na jedno okce zove se reznik; on ne učestvuje u obrazovanju prinosa već služi za produkciju dobrih lastara koji će biti rodni eleemnti čokota prilikom izvođenja mešovite rezidbe narednog zimskog mirovanja, kao što je to slučaj i sa kondirom za zamenu, dobijenim orezivanjem lastara na dva okca.
Dužina orezivanja rodne loze zavisi od mnogo činilaca (sorte, podloge, gustine sadnje i uzgojnog oblika, klime i vremenskih prilika u prethodnoj vegetaciji, razmeštaja rodnih okaca duž rezidbom ostavlejnih rodnih elemenata, bujnosti loze ali i plodnosti i vlažnosti zemljišta kao i tipa vinogradarenja). Rezidba je sortno specifična i usmerena na projektovani prinos. U principu, sorte poreklom iz Zapadne Evrope, Convarietes occidentalis (Burgundci, Rizling rajnski, Sovinjon, Merlo, Kabernet) koji imaju sitne grozdove se režu po principu duge i mešovite rezidbe, dok izvorne sorte sa Balkanskog poluostrva i iz basena Crnog mora, Convarietes pontica, većinom se mogu rezati na kratko; sorte iz ekološko-geografske grupe Convarietes orientalis (Afus-ali, Muskat hamburg, Šasla i dr.) kao pretežno stone sorte se režu na dugačko.
Shodno dužini orezane rodne loze i zastupljenosti kondira i lukova na čokotu možemo razlikovati nekoliko tipova rezidbe:
Kratka rezidba podrazumeva zimsko orezivanje lastara na kratko (na kondire i reznike tj. kondire za zamenu). Ovaj tip rezidbe poznat je i pod nazivom „kondir na kondir“, gde se gornje razvijeni lastar na kondiru uklanja do osnove a donji se ponovo reže na kondir (kratki ili dugački, shodno projektovanom prinosu). Kratka rezidba na kondire sa 2-3 okca se primenjuje kod sorti sa veoma rodnim najnižim okcima pri osnovi lastara (Prokupac, Plovdina), kod kojih bi ostavljanje većeg broja dugih kondira ili lukova dovelo do visokih prinosa grožđa lošeg kvaliteta. Kod nekih sorti koje se takođe odlikuju visokom rodnošću okaca u osnovi lastara (Smederevka, Slankamenka, Kardinal, Vranac, Muskat hamburg) primenjuje se drukčiji tip kratke rezidbe-na kratke i duge kondire, kako bi se iskoristila rodnija okca (treće i četvrto) za donošenje većeg prinosa grožđa. Ovde je princip da se dugi kondiri u narednoj rezidbi uklanjaju do osnove, dok se na kratkim kondirima višlji po položaju lastari orezuju na duge a niži na kratke kondire sa dva okca. Na ovaj način se uspešno suzbija polaritet vinove loze i sprečava izduživanje rodnih čvorova koji deformišu sklet čokota.
Naime, pojava brzog izduživanja glave čokota i krakova na njoj, krakova kordunica i rodnih čvorova na njima, kao i izumiranje rodnih čvorova na početku i u sredini krakova uz njihovo pomeranje i održavanje samo na krajevima krakova kordunice posledica je dejstva sila polariteta. One se ispoljavaju u tome što se na lastarima čokota najpre razvijaju vršna okca u snažne lastare, dok se okca ispod njih razvijaju slabije (ili se uopšte ne pokrenu) i daju manje razvijene lastare. Dejstvo sila polariteta uočljivo je naročito na veoma dugim i dugim lukovima i kondirima, kao i na kratkim kondirima koji se nalaze na krajnjim rodnim čvorovima krakova kordunica. Zakonomernost da aktiviranje okaca slabi s porastom broja ostavljenih okaca na čokotu objašnjava se razlikama u priticaju vode u okca: ako se taj priticaj rasporedi na sva okca, onda on može biti nedovoljan za njihovo kompletno pokretanje. U tom slučaju, okca koja imaju povoljniji položaj na čokotu (vršna okca na kondirima, lukovima i rodnim čvorovima krakova) biće samo pokrenuta. Takođe, dovođenjem lukova u kos ili lučni položaj putem njihovog povijanja i privezivanja za naslon (koso, lučno i vertikalno naniže, s poštovanjem principa da što je sorta bujnija-to je povijanje veće, kao i da pri povijanju luk treba da ide preko preseka načinjenog na glavi ili krakovima čokota) ujednačava se raspored pritiska vode i hranljivih materija u ostavljena okca, ili (ukoliko je pritisak vode u celini nedovoljan) dolazi do aktivacije samo bolje diferenciranih i povoljnije pozicioniranih okaca na rodnim elementima-viša okca na kondirima i okca na početnom i krajnjem delu povijenog luka. Sve ove pojave uslovljene su fizičkim zakonom težnje tela koje se kreće, u ovom slučaju vode, da zadrži pravolinijski pravac i najveći pritisak čini na kraju sprovodnog suda. Zbog toga se vrši povijanje rodnih elemenata, kakao bi se pritisak vode slomio i rasporedio u sva okca. Na aktiviranje okaca utiče i kvalitet lastara: umereno razvijeni i zreli lastari nose dobro diferencirana okca celom svojom dužinom i imaju dobro oformljen sprovodni sistem, što je sveukupno garant ravnomernog aktiviranja okaca.
Duga rezidba se primenjuje u toplijim područjima i na kordunicama visokog stabla, gde se ostavljaju samo lukovi. Naredne godine, prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi luka se ostavlja i orezuje na luk, a ostatak prošlogodišnjeg luka sa ostalim razvijenim lastarima se rezidom uklanja. Kako bi se stvorili povoljni uslovi za diferenciranje pupoljaka pri osnovi ostavljenih lukova, isti se strmoglavo savijaju i privezuju za žicu. Na taj način osnova lukova zauzima vršni (dominantni) položaj na čokotu i zahvaljujući pojavi veoma izraženog polariteta iz donjih okaca će se razviti dobri lastari.
Mešovita rezidba je namenjena sortama kod kojih su okca u osnovi lastara slabije rodnosti a najrodnija su zapravo ona koja su pozicionirana na sredini lastara. Ovaj tip rezidbe podrazumeva ostavljanje kondira sa dva okca za zamenu i lukova na orezanom čokotu. Lukovi se nakon donošenja roda orezuju do osnove dok se na ostavljenim kondirima primenjuje mešovita rezidba: vršni lastar se orezuje na luk, a donji na kondir koji će služiti za zamenu rodnih eleemnata naredne godine. Ukloliko se na kondirima nisu razvili dobri lastari onda se za novi luk mogu ostaviti i dobro razvijeni lastari pri osnovi prošlogodišnjeg luka. Zapravo, sorte poput Afuz-alija, Muskat italije, Traminca, Kaberne sovinjona, Merloa i Rizlinga dobro rađaju samo ukoliko se rezidbom ostavljaju lukovi sa 8-12 okaca, koji se u špaliru obavezno povijaju, kako bi se dobio povoljan raspored i porast lastara i suzbio polaritet. Sorte koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara a razvijaju sitne grozdove (Gamei, Crni burgundac, Rizling italijanski) takođe traže mešovitu rezidbu: ostavljaju se lukovi sa 6-8 okaca. Naime, ove sorte bile dobro rodile i na ostavljenim kondirima, ali bi zbog sitnih grozdova trebalo ostaviti mnogo kondira na čokotu koji se ne bi mogli pravilno rasporediti na skeletu pojedinih uzgojnih oblika. Mešovita rezidba takođe uspešno suzbija sile polariteta ali i dovodi do stvaranja većih rana, jer se lukovi odstranjuju do osnove.
Pravilna rezidba obavlja se ručno, mehaničkim, pneumatskim ili električnim makazama. Za rezidbu 1 ha vinograda mehaničkim makazama potrebno je obezbediti 8-12 dnevnica, shodno sorti, uzgojnom obliku i intenzitetu rezidbe. Upotreba pneumatskih ili električnih makaza povećava radni učinak 2-4 puta. Preseci se prave na 1-1,5 cm iznad poslednjeg okca, polukoso i sa padom suprotnim od okca kako bi se izbeglo truljenje pupoljaka usled kvašenja tokom suzenja loze. Praktična iskustva kažu kako je vinograd najbolje orezati u vreme zimskog mirovanja i nakon pojave jakih mrazeva, a svakako je treba završiti pre bubrenja okaca. Najčešće se u našim privatnim vinogradima sa rezidbom loze kreće sredinom februara (Sveti Trifun, 14. februar), kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva, i završava u narednih 30-40 dana (početak marta), s obzirom da rezidbu prate i dr. radovi u vinogradu (skidanje stare kore sa čokota, iznošenje orezane loze, popravka naslona, vezivanje stabala i rodnih elemenata na čokotu za naslon, zimsko prskanje).

mr Dejan Marinković