Čađava krastavost plodova i pegavost lista jabuke – Venturia inaequalis

Čađava krastavost plodova i pegavost lista jabuke – Venturia inaequalis

Venturia inaequalis je najznačajniji patogen na jabuci. Može izazvati velike štete, i preko 70%. Utiče na smanjenje tržišne vrednosti, slabije čuvanje u skladištima, opadanje plodova, defolijaciju, slabo formiranje cvetnih pupoljaka.
Simptomi napada se javljaju na listu, čašičnim listićima, cvetu, peteljci ploda i plodovima. Mlado lišće se može inficirati nekoliko dana nakon otvaranja lisnih pupoljaka, ako je prisutan izvor zaraze. Na listu i lisnim drškama simptomi su svetlo smeđe i maslinasto mrke pege, kasnije dobijaju zagasitiju boju.
Mlado lišće je sitnije, uvijeno, ranije opada. Pri jačim napadima dolazi do opadanja nedozrelih plodova. Plod je podložan zarazi tokom čitavog perioda razvića. Na plodovima se javljaju maslinasto zelene pege, krastave površine, najčešće do 2 cm u prečniku. Kod jakih zaraza, plodovi su deformisani, pucaju i opadaju. Ako se infekcija ostvari pred berbu, onda se simptomi krastavosti uoče tek u skladištu.
Patogen prezimljava u opalom lišću, a zavisno od zime, može prezimiti i na zaraženim pupoljcima. U rano proleće gljiva formira plodonosna tela (pseudotecije) sa askusima i askosporama. Kada se stvore uslovi (vlaga i temperatura) askospore se izbacuju iz lišća pod velikim pritiskom. Askospore dospevaju na nadzemne delove jabuke, klijaju u infekcionu hifu, kojom prodiru u biljno tkivo i tako se vrše primarne infekcije mladog lišća. Primarne infekcije se javljaju od faze „mišjih uši“ do sredine juna, jer period oslobađanja askospora traje nekoliko nedelja. Stepen ispražnjenosti askospora može se odrediti na osnovu suma efektivnih temperatura. Na mestima primarne infekcije, za nekoliko dana, u lezijama, formiraju se konidije koje prenošene vetrom i kišom, inficiraju lišće i to su sekundarne infekcije. Razvoju bolesti pogoduje vlažno vreme ( dužina trajanja vlaženja lista) i viša temperatura. Vreme potrebno za klijanje i prodiranje patogena se kreće u rasponu od 48 do 10 sati.
Za suzbijanje V. inaequalis bitan je izbor otpornih sorata, podizanje zasada na osunčanim i provetrenim mestima, uz optimalni uzgojni oblik. Za značajno smanjenje infektivnog potencijala u opalom lišću, efikasno je tretiranje opalog lišća 5% rastvorom uree u količini 1000 l/ha. Jesenjim tretmanom smanjuje se inokulum za 50 %, prolećnim za 66%.
Hemijske mere zaštite se zasnivaju na primeni fungicida tokom cele vegetacione sezone. Najbitnije je sprečiti primarne zaraze, u periodu od faze pucanja pupoljaka do precvetavanja, uz stalno prisustvo depozita fungicida na listu i plodu.
U fazi bubrenja pupoljaka primeniti kombinaciju bakarnih preparata i mineralnog ulja. U toku vegetacije za suzbijanje Venturie inaequalis mogu se primeniti fungicidi na bazi aktivnih materija: dodin, pirimetanil, mankozeb, ditianon, ciprodinil, kaptan, triazoli (difenokonazol, tebukonazol, epoksikonazol, propikonazol, fenbukonazol), krezoksim metil, trifloksistrobin i dr.