Prolećna sadnja vinove loze – Gvozdić Ljiljana

Vinova loza se može saditi i podsađivati tokom čitavog perioda zimskog mirovanja, ali najčešće se obavlja u jesen i na proleće. Mart je odgovarajuć mesec za sadnju, zato što se zemlja već prosušila i zagrejala, a i ostali uslovi odgovaraju. Takođe, ukoliko iz bilo kojih razloga jesenja sadnja nije mogla biti realizovana (loši vremenski uslovi, nepripremljena parcela, nenabavljene sadnice, nedostatak radne snage i dr.) može se saditi u proleće.
Prvo je bilo potrebno nakon odabira parcele za sadnju odraditi agrohemijsku analizu zemljišta, pa na osnovu dobijene preporuke vršiti pripremu za sadnju.
Mesto na kome je već bio vinograd ili neki voćnjak nije odgovarajuće za sadnju bez odmora te parcele od 5 godina. To je veoma važno iz preventivnih razloga, zato što se tako mnoge bolesti mogu preneti na nov zasad.
Kada je izabrana i meliorativno pripremljena odgovarajuća parcela za sadnju, i samom periodu pravilne sadnje treba posvetiti punu pažnju. Od vremena nabavke pa do momenta sadnje lozne kalemove treba zaštititi od isušivanja, od izmrzavanja, od napada plesni i štetočina, za šta mogu poslužiti odgovarajući trapovi i skladišta. Dalja priprema kalemova treba da se izvodi na dobro zaštićenom mestu, kako bi postigli željeni učinak. U vlažnom stanju kalemovi se održavaju kvašenjem ili držanjem u vlažnom trapu. Dobro održavani i pripremljeni kalemovi sade se za dva do tri dana. Na kojoj će se dubini vršiti sadnja zavisi i od reljefa i od klime. Spojno mesto na loznom kalemu treba da bude u nivou površine zemlje ili malo iznad površine zemlje, planirajući i kasnije naleganje zemlje. Ukoliko su nagnuti tereni zbog same erozije na gornjim delovima dolazi do spiranja, a suprotno na donjim tj. nižim do zatrpavanja. To dovodi da na višim mestima spojna mesta bivaju ogoljena, a na nižim zatrpana. Zato na višim delovima kalemove treba saditi 3-4 cm ispod, a na nižim obrnuto iznad površine zemlje za tu istu visinu. Jedino tako se može popraviti uticaj erozije na nalaženje spojnog mesta kalemova.
Dubina sadnje kalemova iznosi 35-40 cm, a dubina jamica treba da bude 5-10 cm duža od dužine korenovog stabla sadnog materijala. Širina jamića treba da bude oko 40 cm. Dinamika njihovog kopanja treba da ima veze sa sadnjom kako nebi bile jame duži vremenski period iskopane i samim tim isušene. Kalemovi koji su duže čuvani drže se potopljeni u vodi do iznad spojnog mesta do 24 časa pre sadnje. Radi boljeg prijema pre nego što se kalemi sade žile treba umakati u rastor bakarnog preparata radi dezinfekcije a nakon toga u žitku smešu govedje balege, zemlje i vode. Tako osveženi i pripremljeni kalemovi prvo se raznesu i stavljaju u iskopane jamiće, gde treba planski raditi deo po deo zasada, a ne odjednom da se svi kalemovi iznesu i postave.
Pri samoj sadnji kalem se privremeno izvadi iz jamića, pa se na dno ubaci sloj trošne (umereno vlažne, plodne) zemlje od koje se napravi humić, pa se bazalni deo kalema stavlja na vrh humke, a žile rukama rasporede u sve strane jamića. Tom prilikom spojno mesto treba da bude 2-3 cm iznad zemljine površine naslonjeno na marker koji je postavljen za obeležavanje mesta za sadjenje. Zemlja se u jamić vraća obrnutim redom. Posle postavljanja kalema u jamić, preko žila se nabaca sloj trošne (umereno vlažne, plodne) zemlje, visine 15-20 cm. Nakon toga dodaje se mešavina zgorelog goveđeg stajnjaka 4-5 kg i sitne zemlje. Poželjno je pre zatrpavanja jamića dodati i oko 150 gr. kompleksnog mineralnog đubriva NPK sa više fosfora i kalijuma . Obavezno je i da se izvrši dezinfekcija zemljišta protiv insekata. Na kraju pristupamo blagom sabijanju zemlje radi izbacivanja vazduha i zalivanju.
Pošto se jamić popuni pristupa se obrazovanju humke od zemlje. Pre obrazovanja humke treba postaviti odgovarajuće kolje kao naslon mladoj lozi. Potom slede redovne mere održavanja tek zasnovanog vinograda.

Ljiljana Gvozdić dipl.inž.polj.