Zaštita od kruškine buve- Tanja Mihajlović

Voćari se često susreću sa pretnjom kruškine buve u zasadu. Ona dovodi do deformacije listova, plodova, a kasnije i do nekroze pupoljaka i listova, što predstavlja ekonomski problem. Obična kruškina buva ili Cacopsylla pyri, insekt je koji često napada krušku i prisutan je u gotovo svim zemljama u kojima se ovo voće gaji! Kruškina buva ima dva oblika, letnji – kada je svetlosmeđa sa tamnim i narandžastim pegama i zimski – kada je tamnosmeđa i ima nekoliko crnih i narandžastih pega, bitno ih je razlikovati.Dimenzije jaja kruškine buve su 0,3 x 0,1 mm. Ona su prvo bela, sa peteljkom na donjoj strani i tankom niti sa gornje, a vremenom, preko žute prelaze u narandžastu boju.Onda sledi period larve prvog stepena, koja je svetložuta sa crvenim očima i tročlanim pipcima dužine 0,45 mm. Kada je larva u poslednja dva stepena razvoja, ona je zelenkasto-smeđa, zaobljena, sa izrazitim nastavcima krila.Prezimljava kao imago tokom zime u pukotinama ili ispod opalog lišća.Kruškina buva može imati 4 do 5 ili više generacija tokom jedne godine. Različiti faktori utiču na to koliko će njena populacija biti brojna, kao što su:uništavanje korova, preterano đubrenje azotom, brzo prilagođavanje pesticidima, osetljivost sorti,uništavanje prirodnih neprijatelja.Ženke kruškine buve polažu jaja u februaru, u grupi od 6 do 10 i to oko pupoljaka, na mlade nerazvijene dlakave listiće, vrhove izbojaka, peteljke, lice i naličje listova. Razviće traje od 6 do 25 dana, što zavisi od temperature.Čim se temperatura ustali i pređe 10-ti podeljak, u rano proleće, krajem marta, pojavljuje se kruškina buva.Kruškina buva izaziva kako primarne, tako i sekundarne štete. Primarne štete – nastaju usled toga što larve isisavaju sokove biljke, pa dolazi do deformacije listova (kovrdžanja), plodova, a kasnije i do nekroze pupoljaka i listova. Sekundarne štete – kako kruškina buva luči mednu rosu, stvara uslove za naseljavanje gljive čađavice. To sprečava proces fotosinteze, a ukoliko je napad jak, dolazi do opadanja listova i plodova. Takvi plodovi kruške gube svoju tržišnu vrednost.Kruškinu buvu najbolje je suzbijati u početnim fazama razvoja kako bi se izbegle velike štete koje ovaj insekat može izazvati.Kada temperatura pređe 10°C, potrebno je ponovo tretirati, jer tada kruškina buva izlazi iz skrovitih mesta.Dakle, najbolje je uraditi:- zimsko tretiranje kruškine buve, koje podrazumeva prvo prskanje krušaka tokom zime, odnosno kad nastupe prvi topli dani u februaru, jer tada ženke počinju da polažu jaja, dakle u fazi razvoja pupoljaka. Preporučeno je koristiti kombinaciju mineralnog ulja i insekticida (piretroida) po uputstvu za korišćenje.U zavisnosti od toga u kojem se stadijumu nalazi kruškina buva, potrebno je koristiti različite insekticide koji sadrže sledeće aktivne materije: deltametrin,cipermetrin,bifentrin,lambda-cihalotrin,hlorpirifos,mineralno ulje,dimetoat I drugi.
Dipl.ing. polj. Tanja Mihajlović