Uslovi uspevanja stočnog graška

Захтеви према топлоти – Грашак је усев умерено влажних и прохладних рејона, те има мале захтеве за топлотом. Минимална температура за клијање и ницање семена зависи од набораности семењаче. Семе почиње да клија већ на температури од 20 C, али се то односи само на сорте глатког семена, док сорте набораног семена почињу клијати на температури од 4-80C. Минимална температура потребна за нормалан раст поника и образовање вегетативних органа је 4-50C. Семе грашка најбрже клија и ниче на температурама 18-250C. Што је семе крупније, то оно захтева топлије поднебље и плодније земљиште. Поници грашка подносе краткотрајне мразеве од -4 до -50C без оштећења, док измрзавају на температурама нижим од -6 до -8 0 C у трајању од неколико дана. Надземни дело одраслих биљака могу издржати и до -120C, за краће време. У каснијим фазама јарог сточног грашка може издржати од -7 до -80 C, односно озимог од -18 до -240C. Грашак у фази цветања и образовања плодова, знатно је осетљивији на ниске температуре и тада страда и при слабијим мразевима.Оптималана температура у вегетативној фази биљке је 12-160C, у време формирања генеративних органа и цветања 16-200 C, а у периоду раста плодова и наливања зрна 16-220C. Температуре веће од 260C успоравају раст и негативно утичу на принос и квалитет семена, док се при температурама вишим од 350C– у потпуности зауставља.
Захтеви према светлости – Грашак је биљка која захтева интензивну осветљеност. Већина гајених сорти грашка код нас су дугог дана, мада има сорти и неутралне реакције на дужину дневног осветљења. Гајење грашка у условима краћег дана, раст и развиће биљака се убрзава тј. доводи до скраћења вегетације. Слабија осветљеност доводи до продужетка вегетације, грашак за зрно не треба гајити у засени, посебно у воћним засадима. Међутим, грашак за зрно, крмни грашак гајен у виноградима и воћњацима је одличан као сидерат, односно за производњу органске материје за поправку структуре и плодности земљишта, чему доприноси и фиксација атмосферског азота уз помоћ квржичних бактерија.
Захтеви према води – У току вегетације потребе биљке грашка за водом су доста велике. Грашак је мезофилна биљка, лоше подноси сушу, али је његово гајење, захваљујући раној сетви и добро развијеним кореновим системом, могуће и у аридним условима. Грашак у свим фенолошким фазама развоја захтева обилно присуство влаге, нарочито током бутонизације, цветања и оплодње. Међутим, грашак је најосетљивији на недостатак влаге од почетка бутонизације до пуног цветања. Превелика влага проузрокује полегање биљака, посебно сорти намењених за производњу крме. Транспирациони коефицијент грашка се креће између 400 и 450, а шире варира од 300 до 600 јединица по јединици суве материје, зависно од сорти и услова средине. Сорте грашка са набораним семеном имају веће потребе за влагом него сорте са глатким семеном.
Захтеви према минералној исхрани –Сточни грашак има релативно кратак вегатациони период, па и скромније захтеве према минералној исхрани. Највећи захтеви за хранивима су у фази цветања и почетка образовања махуна.Основу исхране и најважнији извор азота у исхрани сточног грашка представља азотофиксација. Радом симбиотских квржичних бактерија (Rhizobium leguminosarum bv. Viceae) које живе на корену грашка, способних да везују атмосферски азот (азотофиксација), остају грашку значајне количине азота на располагању. За формирање 100 kg семена грашка и одговарајућег приноса жетвених остатака потребно је 4,5-6,0 N, 1,7-2,0 P2O5, 3,5-4,0 K2O, 2,5-3,0 CaO, 0,8-1,3 MgO, као и присуство микроелемената, на првом месту молидбена и бора.
Захтеви према земљишту – Грашак успева на многим типовима земљишта, од лаганих до тежих. За рану производњу погоднија су лака, песковита земљишта, а за каснију погоднија су дубока, плоднија земљишта, добро обезбеђена влагом. Грашку најбоље одговарају земљишта која су по реакцији блиска неутралним, односно најбоља pH земљишта су од 6,8-7,4 а киселост већа од 6 има изразито неповољно дејство, те таква земљишта нису погодна за гајење грашка.